Morate da dobijete broj telefona, ili da date svoj. Onda zovete (ili se čudite zbog čega vaš telefon još uvek nije zazvonio). Kada poziv konačno usledi, osećate se kao potpuni moron. Iz neobjašnjivog razloga, prosto zaboravite kako se razgovara. Želite da pravite planove; želite da kažete toj osobi kako je sjajno što ste se sreli, ali umesto toga trabunjate o seriji koju ste upravo odgledali na TV-u ili o nekoj glupoj stvari koju je neko od vaših ukućana upravo uradio (zaboravljate da ta osoba i ne poznaje vaše ukućane).
Mejlovi su još gori. Naprosto, postoji kompletna dokumentacija o svemu što ste ikada rekli – svaki vic koji uopšte nije duhovit, svi tužni pokušaji da budete provokativni i, naravno, pismeni dokaz da gramatiku ne znate baš najbolje. Ukoliko niste znali, ljudi štampaju ovakve stvari i pokazuju ih svojim prijateljima, pa vam se smeju skupa. Znate da je to istina – i vi ste verovatno prijatelj nekome ko vas je zabavio na ovaj način.
Na redu su dogovori. Zvuči dovoljno jednostavno: „Hajdemo tamo, da radimo ovo ili ono.“ Međutim, da li da to bude ručak ili večera? Italijanska? Kineska? Domaća? Hamburgeri? Možda ipak samo kafa. Bioskop, možda? Ne, bioskop je loša ideja – ne možete da razgovarate, a šta i ako izaberete loš film? Uh. Izlet na reci? Šta ako vam pozli, ili vam vetar pokvari frizuru? Muzej? E, sad se trudite da izgledate kao intelektualac. Noćni klub? Sad pokušavate da ostavite utisak osobe u trendu. Šta ako onaj silni dim pospeši vaše astmatične napade? A piknik u prirodi? Zaboravljate na svoju polensku alergiju. Ako se odlučite za sportske varijante, ne možete obući novu suknju (a umirete od želje da je već jednom prošetate). Da li ćete vi otići po nju, ili ćete se naći negde u gradu? Do đavola, morate da operete automobil! Sve to zvuči blesavo, ali svi smo preživljavali ovakve dileme, posebno kada je prvi sastanak u pitanju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com