Postoje osobe koje će za dragog ili dragu da čine sve i svašta, čak i onda kada im ništa nije zatraženo. To ne mora da bude loše – naprotiv – ali može da nastane problem ako sve te stvari zapravo čine više zbog sebe i još očekuju i uzvratne usluge.
Konkretan primer: ona (ovo nije tekst protiv žena, primer je slučajno uzet) će redovno da se pobrine da on ima spremljenu večeru čim s posla stigne kući (stiže kasnije od nje), tako da može odmah da jede, i očekivaće od njega da „navali“ na jelo, zajedno s njom, čim dođe. I ljutiće se na njega ako to ne učini, a ljutiće se i što on nešto ne želi da obavi (recimo, sipa im vino nakon večere, i onda s njom razgovara o tome kakav je dan bio njemu, a kakav njoj) – eto, ona se „polomila“ da večera bude spremna kad on dođe, a on ni tu sitnicu ne može da uradi. Njegovo viđenje stvari: ne želi da jede čim dođe kući, želi prvo malo da predahne i prelista novine, a tek nakon toga, kad mu se glava malo razbistri od ludnice na poslu, provede vreme s porodicom uz jelo, vino i razgovor. I zbog tog razilaženja u željama izbije svađa svako veče.
Ženino nestrpljenje nije nerazumljivo: stigla je s posla pre partnera, gladna je i želi da jede, pa je svako dodatno odlaganje obroka razdražuje. Uz to je zamislila kao lep porodični ritual da ona spremi večeru, on im sipa vino, i kao dragi i draga porazgovaraju i zbližavaju se kroz razgovor. Onda joj se čini, tako gladnoj i razdražljivoj već zbog toga, da on ignoriše njenu ljubav i njen trud – a ne primećuje da ona ignoriše njegovu potrebu za predahom, kao ni to da joj se žuri s jelom prvenstveno zbog toga što je sama veoma gladna, a ne zbog toga da bi on dobio nešto što želi i što mu je potrebno.
Šta u takvoj situaciji? U ovom konkretno primeru, bilo bi bolje da ona nešto „pregrize“ čim stigne kući i tako spreči da bude „mrtva gladna“ onda kada dođe njen dragi, i da mu dopusti da malo predahne na miru – tada će i on biti raspoložen za lep porodični ritual kakav je ona zamislila. A u principu, dobra je ideja izbegavati „ja ću za tebe da se polomim i učinim ti to-i-to, a onda ćeš ti meni da učiniš to-i-to“ ideje, jer to ne spada u pružanje, već u trgovinu uslugama – a trgovina uslugama ne bi trebalo da postoji u ljubavnoj vezi. Dogovor i raspodela obaveza da, ali ne i trgovina.
Idealna situacija je ona u kojoj pružate ono što iskreno želite da pružite, ne ono što vam je napor i „smaranje“, i uživate u samom činu pružanja, ne očekujući ama baš ništa zauzvrat – i kada je osoba kojoj pružate ona prava, koja će i sama osećati potrebu da pruža vama, i to će joj biti zadovoljstvo. Svesni smo da u stvarnosti ne bude baš sasvim tako, biće bar malčice kalkulisanja, i biće nekad potrebno učiniti i ono što ne želite i/ili što vas gnjavi, ali je pomenuti ideal nešto čemu vredi težiti, pa koliko vam uspe da ga ostvarite, uspe.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com