Postoje mnogi mitovi o tome kako prava ljubav treba da izgleda, a jedan od njih je i da je svako razdvajanje onima koji se stvarno vole potpuno nepodnošljivo. Istina uopšte nije takva.
Da zaboravimo sad na srceparajuće pesme u kojima zaljubljeni samo što vene ne iseku jer moraju zbog nečega da se rastanu na duže ili kraće vreme. Kad nekog volite, naravno da ćete želeti da s tom osobom provedete puno vremena zajedno, ali da ne budete u stanju da podnesete ni najkraću razdvojenost nije znak ljubavi, već bolesti.
Pored toga, ako se ama baš nikad ne razdvajate, sva iskustva će vam biti zajednička, nakon nekog vremena počeće da vam nestaje tema za razgovor i u vezu bi mogla da se uvuče dosada, kao i prezasićenje, jer jedno drugom ne ostavljate prostora za disanje. A onda, kad dosada i prezasićenje potraju, ljubav počinje da se gasi i dođe i do raskida.
Istini za volju, postoje parovi koji su stvarno u stanju da konstantno budu zajedno i da im to ne dosadi. Međutim, takvi parovi su retki, a to što, recimo, vi niste deo takvog para ne znači da partnera ili partnerku ne volite, kao ni da ćete raskinuti jer se to veče nećete videti – i baš vam je lepo što ćete se videti s prijateljicama ili prijateljima, ili se baviti nekim svojim hobijem.
Još nešto: to što se nakratko (u nekim slučajevima i na malo duže) rastanete od partnera ili partnerke učiniće da vam voljena osoba nedostaje – a to će pak učiniti da vam sledeće viđenje još više prija, da emocije postanu još intenzivnije. Zvuči paradoksalno, ali ta privremena razdvojenost može vas dodatno zbližiti, a svakako će doprineti tome da vam monotonija ne ubije vezu.
Dakle, kada se dvoje vole, razdvajanje niti je uvek nesnosno, niti predstavlja problem za opstanak veze – češće će povremeno razdvajanje da učvrsti vezu nego ako se ponašate kao sijamski blizanci.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com