Vi i on ste u automobilu. On vozi. Sedite u zatvorenom prostoru, jedno pored drugog, baš zgodno za intiman razgovor. Još i bolje nego kad ste jedno nasuprot drugom – ta pozicija može da se tumači kao sučeljavanje, a ovde sukoba nema. Vi pričate, pričate i pričate – zašto i ne biste? Ne pada vam na pamet da bi njemu toliko priče moglo da smeta ili da ga ometa (da ga ometa u čemu, kad samo sedi?). A onda shvatite da je on nekako odsutan i ne baš raspoložen za priču.
Šta mu je? I to baš u situaciji koja je idealna za razgovor…
Situacija nije idealna za razgovor. Nije tačno da on „samo sedi“ – on vozi, što zahteva koncentraciju – koncentraciju i odgovornost za vaš i njegov život, kao i za živote ostalih učesnika u saobraćaju. Naravno, svaki vozač osim početnika ima dovoljno iskustva da ne mora da upotrebi punu koncentraciju kako ne bi doveo do nesreće, ali izvesna doza usredsređenosti je neophodna, što znači da će vaš dragi moći malo da ćaska s vama dok vozi – ali malo.
Pored toga, muškarci često vide vožnju kao priliku da se zajedno opustite – u tišini. Brbljanje zaista nije neophodno da biste mogli da uživate. Samo vas dvoje, u miru, lepo možete da se opustite i uživate u društvu jedno drugog – šta vam je još potrebno? Što se njega tiče, ništa, a najmanje bujica teksta. Tekst samo kvari uživanje i ne dopušta opuštenost.
Mogu li se ove dve sklonosti (ka razgovoru i ka tišini) uskladiti? Ne znamo baš za usklađivanje, ali kompromis jeste moguć. Recimo, možete da se neko vreme vozite u tišini, a onda da ona kaže njemu da želi da razgovara, kratko, o tome-i-tome. Kaže mu, ukratko, svoja razmišljanja i pita ga za mišljenje, i ćuti dok on razmišlja o pitanju. Pošto zna da će razgovor biti kratak (neka stvarno i bude kratak), on se neće osećati isuviše iziritirano – a ona će moći da popriča s njim.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com