Razgovor se često savetuje kao način rešavanja problema, a čak i kad problema u datom momentu nema, razgovor je neophodno sredstvo komunikacije. Međutim, nije bitno samo šta ćete reći već i kako – a naročito bitno je i kada, kako to normalno sredstvo za komunikaciju ne bi dovelo do sukoba s voljenom osobom.
Greška koju mnoge žene prave jeste da veruju kako je dobro vreme za razgovor ili za obično saopštavanje informacija, dogovor o običnim stvarima ili nečemu sličnom, onda kada njihov dragi gleda televiziju. Sedi na kauču, opušten je, pravo vreme za razgovor, zar ne? Ne. Ako je usredsređen na televizijski program, neće biti u stanju da prati šta mu partnerka govori. Možda će se pretvarati da je sluša, ali će do njega dopreti vrlo malo rečenog.
Ne biraju samo žene pogrešno vreme za razgovor, rade to i muškarci. Recimo, baš onda kad nekud treba da krenete, ili ste u nekom poslu i morate da pazite šta radite, on počinje razgovor o nečemu veoma ozbiljnom, što zahteva vašu punu pažnju. Da li on zaista ne shvata da ste zauzete nečim drugim i da u tom trenutku ne možete da se koncentrišete na tu vrstu razgovora? U najvećem broju slučajeva, shvata, i namerno vam se obraća baš u takvom trenutku. Da bi vas nervirao? Ne, uglavnom zato što se oseća nelagodno kad treba da razgovara o ozbiljnim stvarima, pa bi radije da ne bude sva vaša pažnja fokusirana na njega (nije baš racionalno, znamo, ali ni muškarci se ne ponašaju baš uvek racionalno).
Rezultat ovakvih pokušaja razgovora u pogrešno vreme je neretko sukob, ili bar dođe do nezadovoljstva. Osoba koju uznemiravaju u pogrešnom trenutku bude iziritirana, a osoba koja ne uspeva da razgovara o toj bitnoj stvari oseća se ignorisano. Neprijatno i za jedno i za drugo.
Šta učiniti? "Gledati u pasulj" kada je pravo vreme za razgovor? Trebalo bi da bude dovoljno da pitate: "Možemo li da razgovaramo? Htela bih da se dogovorimo hoćemo li uplatiti to-i-to letovanje". Dobro je prilikom pitanja dati ukratko o čemu želite da pričate, kako bi voljena osoba mogla da odluči da li se radi o nečemu što može da sačeka. Ukoliko ovako postupate dovoljno često, vrlo je verovatno da će i voljena osoba usvojiti tu vrstu ponašanja od vas.
Što se ozbiljnih razgovora tiče, onih koji bi mogli da izazovu jače emocije, nije loša ideja da za njih odaberete ono vreme kada oboje radite nešto što možete obaviti automatski (slažete veš na police, recimo). Tako ste naizgled zauzeti nekom drugom aktivnošću, pa se razgovoru može dati privid manje ozbiljnosti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com