Koliko puta vam se dogodio isti scenario – bliska osoba uradi nešto na šta reagujete uvredom i potom, kad pokušate da raspravite situaciju, ona eskalira u svađu, ćutnju ili povlačenje? Niko iz svađe ne izlazi srećan, a još manje kao pobednik.
Uzrok takvog razvoja događaja često je u načinu komunikacije: uperimo stvarni ili imaginarni prst u drugu stranu i kažemo, ti si to uradio, ti si me povredio, ti si pogrešio.
Druga strana to instinktivno doživljava kao napad i okrivljavanje, reaguje defanzivno ili se brani istom taktikom – uperi svoj prst prema vama. Ti uvek prigovaraš, ili ti me ne razumeš, tebi nije stalo… I začarani krug nema kraja.
Svi u sebi nosimo nezaceljene rane i kada ih neka situacija dodirne, pretpostavimo da to ima veze s drugom stranom i onim što je ona učinila. Ali zapravo, pre svega ima veze s našim ranijim iskustvima i povredama koje su ostale nezaceljene.
Ja umesto ti
Upravo je zato deljenje sopstvenog iskustva u kriznoj situaciji, poput svađe, od presudne važnosti. Umesto da govorimo „ti“ i tako ocenjujemo nečije ponašanje ili čak optužujemo, daleko je konstruktivnije i efikasnije krenuti iz „ja“ pozicije.
„Ja razumem da se ti tako osećaš, ali ja osećam drugačije, ovako se ja osećam i potrebno mi je ovo…“ Ne samo da je ovakva vrsta komunikacije manje ugrožavajuća za drugu stranu, nego druga strana dobija priliku da shvati šta se zaista događa sa sagovornikom.
Često podrazumijevamo i mislimo da znamo kako se drugi oseća, ali zapravo mu „lepimo“ sopstvena iskustva koja smo imali u sličnoj situaciji. I ne samo to, i sami očekujemo da nas drugi razume a da pritom nismo ništa rekli o svom iskustvu. Drugi bi, nekako, trebalo da nam čita misli. Međusobno možemo da se razumemo samo ako se saslušamo i zainteresujemo za tuđi doživljaj stvarnosti.
Čak i ako znamo da je ova vrsta komunikacije efikasnija, nije laka. Kada govorimo iz „ja“ pozicije, izlažemo se, ranjiviji smo jer otkivamo delove svog unutrašnjeg sveta koji često svim silama želimo da zaštitimo. Nema garancije da će nas neko čuti ili razumeti. Rizik je velik. Ali to je jedini put za stvarnu komunikaciju i dublje razumevanje te pronalaženje rešenja.
Manje konflikta
Istraživanja pokazuju da ova vrsta komunikacije ujedno smanjuje i konflikte u poslovnoj komunikaciji, a među tinejdžerskom populacijom smanjuje ispade besa. Ali, najvažnija je u partnerskoj komunikaciji.
Evo nekih primera kako bi izjave iz „ja“ pozicije mogla da zvuči: „Osećam se premoreno i potrebna mi je tvoja pomoć“ (umesto „Ti nikada ne pomažeš“); „Osećam se nervozno i uznemireno kad kasniš, možeš li to da uvažiš“ (umesto: „Opet kasniš i ne držiš se dogovora“); „Bilo bi mi važno da me saslušaš i da si tu za mene kad mi je teško.“ (umesto: „Na tebe ne mogu da računam“). Isprobajte, mogli biste da uštedite puno energije i smanjite stres u odnosima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com