U ljubavnoj vezi veliki problem često napravi to što voljenoj osobi ne kažemo šta je to tačno što nam je potrebno, već kažemo nešto suviše uopšteno i neodređeno, ako uopšte nešto kažemo, a onda budemo nesrećni zbog nezadovoljene potrebe i zbog toga što nam voljena osoba to-i-to nije pružila.
Na primer, neispavane ste, pred vama je gomila obaveza koje treba završiti, treba tako neispavane da pazite da u nečemu ne pogrešite, čeka vas i okupljanje za dvadesetogodišnjicu mature na kojem želite da zablistate, a ne da izgledate mrzovoljno i "ižvakano"… Toliko ste umorne i pod stresom da ne uspevate uvek da razgovetno govorite – a vaš dragi vam nimalo ne pomaže, prekida vas svaki čas, svaki čas vas ispravlja oko sitnica, i kao da se oko svake sitnice raspravlja s vama.
Ako biste zastale i razmislile, setile biste se da ni on nije dobro spavao, kao i da ga boli grlo, tako da je verovatno da je i on u lošem raspoloženju, samo što vam to baš i ne pomaže – želite podršku i razumevanje, ne gunđanje i ispravljanje kao da ste đačić. Šta u takvoj situaciji? Može da bude korisno ako kažete šta vam je konkretno potrebno, na primer: "Slušaj, zaista mi je potrebno da se do kraja ovog dana složiš sa svime što kažem ili da se skloniš negde u stranu. Izvini, ali stvarno sam umorna danas i u groznom raspoloženju, a ne želim da te mrzim."
Zahtev može da ne deluje posebno racionalno – ali je precizan, voljenoj osobi stavljate do znanja šta je to konkretno što vam je u tom trenutku potrebno od nje. I moglo bi da upali – a svakako je bolje od toga da stvar zbog obostranog umora, stresa i nervoze eskalira u žestoku svađu za koju vam, kad se smirite, neće biti jasno zašto je do nje uopšte došlo.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com