Pružanje podrške voljenoj osobi i briga za nju veoma su važne komponente veze, ali postoji velika razlika između toga da voljenu osobu podržavate i toga da joj budete majka, otac, sobarica, sluškinja, telohranitelj… A nekada voljena osoba od vas ne traži podršku, već da se ponašate kao njen roditelj.
Na primer, on od nje očekuje da ga stalno razuverava oko ovoga i onoga, da mu stalno govori kako je on veličanstven, fenomenalan, mnogo moćan baja, da za njim skuplja prljave čarape koje ostavlja na podu i da mu pegla košulje (fenomenalan muškarac koji nije sposoban da prljave čarape stavi u korpu za veš umesto da ih ostavlja na podu?!). Ukoliko se stalno tako ponaša, trebalo bi manje vremena da provodi razmišljajući o tome šta mu je sve potrebno od partnerke koju tretira kao mamu, a više vremena da provodi radeći, kako bi zaradio dovoljno da plati profesionalca da mu pomogne da izgradi samopouzdanje, da tim poslom stekne obožavatelje koji će ga smatrati fenomenalnim, i da plati kućnu pomoćnicu koja će spremati za njim.
Ili, ona od njega očekuje da plaća za ama baš sve što ona potroši, da se za sve bori umesto nje iako se radi o stvarima za koje ona treba da se izbori, i da je zasipa komplimentima i razuverava svaki put kad se ona oseti makar malčice nesigurno, a nesigurno se oseća stalno. Ako je ona stalno takva, ne bi bilo loše da razmisli o tome da se vrati kod svojih roditelja, ili da pronađe partnera koji je znatno stariji od nje i koji ima pogrešno usmeren očinski instinkt.
Naravno, ovaj tekst je blaga karikatura. Poenta je da bi voljena osoba trebalo da vam bude ravnopravan partner, a ne neko koga ćete tretirati kao dete, i kome je potrebno da mu vi budete majka, otac ili starija osoba od autoriteta. Svakako da ćete voljenu osobu podržavati i pomagati joj koliko možete, ali joj ipak niste, niti treba da joj budete, roditelj. Niti ona treba da bude roditelj vama.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com