On i ona u velikom krevetu. Veče je, spremili su se za spavanje. On predlaže da vode ljubav (ne predlaže to nužno tim rečima, ili uopšte rečima) i ona gasi svetlo. Šta pomišljate na takvu scenu (izuzev učtivog „ne tiče me se“)? Reakcija nemalog broja pobornika seksa bez tabua bila bi da to dvoje treba da upale svetla, da seks nije ništa sramotno, da nemaju čega da se stide, treba da posmatraju jedno drugo dok vode ljubav…
Zaista, ako jedno od partnera zbog stida insistira na ugašenim svetlima dok vode ljubav, to može da umanji zadovoljstvo onom drugom, izuzev ako to drugo smatra da je taj stid baš privlačan i seksi (mada, pošto ta vrsta stida potiče od uverenja da je seks nešto sramotno i prljavo, koliko zaista može da da seksi rezultate). Voditi ljubav dok su svetla upaljena, posmatrati svaki pokret partnerke ili partnera, njihovo privlačno telo… Pravo uživanje.
S druge strane, kada isključite čulo vida ili ga prigušite, ostala čula počinju jače da rade kako bi nadoknadila nedostatak informacija. Tako svaki dodir, miris, zvuk, ukus postaju znatno intenzivniji – a s njima i vaše uživanje.
Šta je onda lepše? Voditi ljubav dok su svetla upaljena, ili baš naprotiv, voditi ljubav u mraku? U suštini, ne postoji odgovor na to pitanje koji bi važio za sve – i jedno i drugo može da bude podjednako lepo, podjednako prijatno. Zavisi od vašeg raspoloženja i sklonosti. Bitno je da uživate u onome u čemu uživate – da se ne stidite uživanja u seksu pa da zbog toga vodite ljubav u mraku, kao i da se ne stidite toga što uživate u vođenju ljubavi u mraku, pa da samo zbog toga ostavite upaljena svetla.
Ukratko, glavno je da uživate. Bez straha i stida uživajte u fizičkom izražavanju ljubavi prema partneru ili partnerki na onaj način koji vam oboma najviše prija.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com