Praktično je nemoguće ne naleteti na neki članak ili emisiju gde se ne veličaju samostalnost i samosvest. Vi ste veoma bitna osoba, morate biti jaki i nezavisni, morate voditi računa o svojim potrebama i ne dopuštati da vas neko gazi… To je sve u principu sasvim tačno; problem nastaje kada ljudi ne shvate da postoji velika razlika između brige o ispunjavanju sopstvenih potreba i ignorisanja tuđih. Ovaj problem najuočljiviji je u vezama.
Pored toga, svi se podstiču na takmičenje. Posmatrajte svakog kao nekog s kime se takmičite, tako ćete ostvariti najveći uspeh u životu! Možda ćete tako doći do veće količine novca – ali ćete se takođe osećati i veoma usamljeno, jer ćete sve oko sebe posmatrati kao protivnike. Ovakav stav ne odražava se samo na posao i ne donosi samo nemogućnost sklapanja prijateljstva s kolegama – odražava se i na vezu ukoliko se previše takmičite s partnerom ili partnerkom (ako ih posmatrate samo kao nekoga koga treba pobediti, kome treba dokazati da ste uspešniji od njih).
Tako "samostalni i samosvesni", puni takmičarskog duha, ljudi postaju nesposobni za toleranciju, ma koliko se tolerancija propagirala. Tolerancija podrazumeva da ponekad i odustanete od nečega što želite kako bi neko drugi mogao da ispuni sopstvene potrebe (naravno da nije tolerancija ako vi stalno odustajete, a druga strana nikad to ne radi, ali ne može sve biti podređeno ni vama).
Umesto toga, sve veći broj ljudi se fanatično bori da ispuni svaki svoj ćef, a razumevanje za tuđe potrebe zamenjeno je civilizovanom uljudnošću kojom se prikriva potpuna ravnodušnost. Kako takvi ljudi da ostvare uspešnu vezu? Kako, kad svaka veza podrazumeva kompromise – podrazumeva da se povremeno odreknete nečega do čega vam je stalo da bi vaš partner ili partnerka mogli da dobiju nešto do čega je njima stalo? Ako delite životni prostor i sam život, nemoguće je izvesti da oboje baš svaki put ispunite baš svaki svoj ćef. Ljudi su sve manje spremni na ustupke i sve više skloni tome da, kada im se ustupak traži, to shvataju kao ograničavanje svog prava na ostvarenje samosvesti i samostalnosti.
Naravno da treba biti samostalan. Samosvest jeste neophodna. Isto tako je neophodno da u svom životu napravite mesta i za još nekog – inače tog nekog neće biti. Neće imati gde da se smesti, a vi ćete, tako jaki i nezavisni i samosvesni, biti usamljeni i verovatno smatrati da vaša snaga plaši vaše potencijalne partnere ili partnerke ili da više nema finih osoba koje bi želele da budu s vama. Ima ih – samo uz vas nema slobodnog mesta.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com