Mnogo je onih koji sebe uhvate u situaciji iz naslova: sanjare o razvodu. I to ne zato što im je brak loš, niti su prestali da vole supruga ili suprugu, niti im se sve smučilo, niti… Nema tu nikakvog drastičnog problema, i zato ne razumeju zašto uopšte sanjare o razvodu – a upravo to čine.
Ako se to i vama desilo, i smesta ste pomislili da ste ludi, niste normalni, pa s finom ste osobom koju volite i koja je dobar roditelj, imate divno dete, ne brinite, niste nenormalni, niti jedini kojima se to dešava. To je danas prilično česta pojava. Tipično, počinje negde nakon što vam je najmlađe (možda i jedino) dete navršilo drugu godinu, ne planirate još neko dete, brak više nije novost, navikli ste na to da imate dete ili decu, život se nekako ustalio. Sve češće primećujete neke sitnice kod voljene osobe koje vas iritiraju, ništa krupno, ništa zbog čega biste ostavili tu osobu, samo ih primećujete. I, sve češće vam se dešava, onda kad uopšte imate vremena da vam misli nekud odlutaju, da odlutaju u pravcu razvoda. Ne znate zašto, nije da vam je u životu sve savršeno (a kome pa jeste?), ali nije ni toliko loše da stvarno želite da se razvedete, samo, eto, razmišljate kako bi bilo razvesti se, oporaviti se od razvoda, potražiti nekog novog ili biti samohrani roditelj, kako biste i šta biste u takvoj situaciji…
Otkud takva razmišljanja, ako ne iz nezadovoljstva? Jedan deo odgovora je: razmišljate o tome zato što možete. Nekada je razvod bio velika sramota, i pribegavalo mu se samo u baš drastičnim okolnostima, bio je nešto što treba izbeći ne baš po svaku cenu, ali ni mnogo daleko od toga. Danas, razvod postaje sve prihvaćeniji kao mogućnost. Nije prijatno, nije da će neko uživati u tome, ali je u principu sasvim prihvatljiva opcija ako stvari ne idu pa ne idu. I onda je lakše uopšte razmišljati o tome, bez nekog velikog straha.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com