Već duže se priča da, ako žele da veza uspe, oboje moraju podjednako da pružaju; uz to se govori i da niko ne treba da zanemaruje svoje potrebe. To može da dovede do toga da se oboje ponašaju po "ja tebi – ti meni" sistemu, da maltene digitronom računaju ko je kada i koliko pružio pa koliko sad ono drugo treba da pruži i da se, u suštini, oboje ponašaju sebično – i oboje budu nezadovoljni.
I jedno i drugo smatraju da su u pravu; svako hoće da mu želje i potrebe budu zadovoljene. Ulože veliki trud ne u to da sagledaju širu sliku, ne da posmatraju par kao celinu, već u to da dokažu da su oni u pravu i da isteraju svoje po svaku cenu. Partneri budu praktično suprotstavljeni jedno drugom, umesto da pokušaju da funkcionišu kao tim, kao par. Uz to, u današnjem svetu sve je više onih koji nisu spremni da ulože i da čekaju, već hoće sve odmah.
To što on ili ona žele ili pokušavaju da postignu može da bude sasvim u redu. Jedno od njih dvoje želi brak, drugo još uvek nije spremno. Ona voli ovakvu vrstu dodira, njemu se to ne sviđa. Tu se postavlja pitanje kako da oboje dobiju ono što im je potrebno, kako da se neko tu ne oseti oštećen.
Početak može da bude taj da partnerove/partnerkine želje, potrebe ili nevoljnost ne uzimate lično, da ih ne uzimate kao da su upereni protiv vas, kao da im je cilj da vas povrede, iskoriste, oštete. Radi se o njihovim strahovima, željama, potrebama, ništa tu nije smišljeno protiv vas. Nije nikakva retkost reći: "Ako me voliš, učinićeš mi to", ali to je emotivna ucena i nimalo ne pomaže. Pokušajte s dogovorom, s kompromisom. To što ste voljni da se potrudite da voljenoj osobi pružite ono što joj je potrebno jeste ono što se računa. Voljena osoba voli nešto u seksu što se vama baš i ne sviđa (ne radi se o tome da biste bili fizički povređeni)? Neka to bude nešto što ćete raditi tek povremeno, za posebne prilike.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com