Već duže vreme se priča da, ako žele da veza uspe, oboje moraju podjednako da pružaju; uz to se govori i da niko ne treba da zanemaruje svoje potrebe. To može da dovede do toga da se oboje ponašaju po "ja tebi – ti meni" sistemu, da maltene digitronom računaju ko je kada i koliko pružio pa koliko sad ono drugo treba da pruži i da se, u suštini, oboje ponašaju sebično – i oboje budu nezadovoljni.
Često se postavlja pitanje šta ako je samo jedno od njih dvoje voljno da udovolji onom drugom. Zaboravlja se da je u većini odnosa jedno od njih dvoje bar malo dominantno nad drugim – i to ne mora da bude nikakav problem. Nemoguće je da oboje uvek budete na prvom mestu, što onda dovodi do nedoumice. Ako pokušate da "izboksujete" ono što vi želite, što je vama potrebno, voljena osoba bi se mogla naljutiti na vas, a ako ne pokušate, osećaćete se nezadovoljno i kao u klopci. Potrebno je da imate poverenje u voljenu osobu; da se ne plašite da voljenoj osobi stavite do znanja šta je to što vam je potrebno, da se ne plašite dogovaranja. Cilj je da se negde nađete, da pružite zadovoljstvo voljenoj osobi i da ga, takođe, primite – s voljenom osobom i jeste zato što verujete da s njom možete da nađete sreću.
U tom smislu može da bude korisno da ono od njih dvoje koje se ne ponaša sebično postane malčice sebičnije, dok će se ono drugo malo povući. Cilj je da steknete osećaj da imate puno pravo na to da vam potrebe budu zadovoljene i da se ne osećate krivim zbog toga, da se ne osećate kao da ste loša osoba. Uz takav stav, sebičniji partner se automatski povuče, jer ne može više da igra na to da učini da se osećate krivim.
Niko za sebe ne misli da se ponaša sebično. Oni koji se u vezi ponašaju sebično obično ono drugo smatraju sebičnom samoživom osobom, jer im ne pružaju ama baš sve što bi hteli. Međutim, glavni cilj kod postojanja ovakvog problema nije to da se nekome pokaže koliko je sebičan; cilj je da se uvidi koliko je voljena osoba nesrećna, a ukoliko im je cilj da usreće voljenu osobu, moraće da modifikuju ponašanje. U suštini, to se "isplati" i sebičnoj osobi, jer nema uživanja kad ste s nekim ko je s vama nesrećan. Sve i da sebi govorite da je to krivica te osobe, a ne vaša, i dalje s njom nećete biti srećni.
A šta ako se njihove želje i potrebe toliko razlikuju da nije izvodljivo da, ukupno uzev, budu srećni jedno s drugim u vezi/braku? U tom slučaju njih dvoje nisu jedno za drugo, pa bi bilo dobro razmisliti o tome da se razdvoje i potraže nekog ko im više odgovara. Često, ipak, to nije slučaj, već je uz nešto usklađivanja moguće postići da oboje budu zadovoljni, nekad malo više on, nekad malo više ona, a ukupno uzev oboje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com