Emocionalno zlostavljanje može biti jako suptilno, zbog čega ga je teško uočiti, čak i ako ste žrtva.
„Emocionalno zlostavljanje je podmuklo. Često je nevidljivo. Često je takvo da samo žrtva zna da je zlostavljana, a na van zlostavljač izgleda ‘normalno'“, rekla je za HuffPost terapeut Šari Stajnes, koja se bavi oporavkom žrtava od zlostavljanja.
Ponašanja kao što su zavaravanje, kritikovanje, vređanje, omalovažavanje, okrivljavanje, prijetnja, izolacija i uskraćivanje nježnosti ili novca mogu biti oblici emocionalnog zlostavljanja. Zlostavljači koriste ove i druge taktike kako bi istrošili partnerovo samopouzdanje i nezavisnost, a sami njima stiču moć i kontrolu u vezi. Veze ne počinju uvek zlostavljanjem, u početku zlostavljači mogu da deluju kao ljubazne i brižne osobe.
„Tom ljubaznošću žele da pridobiju poverenje žrtve, a tako je čine ranjivijom za kasnije zlostavljanje“, ističe Lisa Ferenc, licencirana klinička socijalna radnica i edukator specijalizovana za traume.
Emocionalno zlostavljanje na kraju može eskalirati u fizičko nasilje. Stručnjaci otkrivaju neke od uobičajenih fraza koje zlostavljači koriste.
„Preosetljiv/preosetljiva si“
Emocionalni zlostavljači pokušaće da odbace vaša osećanja o nečemu štetnom što su rekli ili uradili. Tvrdiće da su njihove kritike samo šala, a vi ste „preosetljivi“.
„To skida fokus s uvredljivog ponašanja. To je oblik zavaravanja“, ističe psihoterapeut Stefani Moulton Sarkis, autorka knjige „Gaslighting: Prepoznajte manipulativne i emocionalne zlostavljače – i oslobodite se“.
„Tebi je nemoguće ugoditi“
Emocionalni zlostavljači su vrhunski manipulatori. Od njih možete očekivati komplimente koji to nisu, poput „Stan ne izgleda onako prljavo kao prošli put kad si probao da ga očistiš“ ili „Ne izgledaš tako debelo u toj haljini“. Jasno vam je, to su zapravo uvrede. Kad im to i kažete, zaključiće da vas je teško zadovoljiti.
„Tvoji prijatelji ti ne čuvaju leđa kao što to ja radim“
Zlostavljač stiče prednost kad izoluje žrtvu od njenih prijatelja i porodice. Tako oko žrtve više ne postoji niko ko će videti zlostavljanje ili pomoći žrtvi da napusti vezu. S vremenom žrtva provodi sve manje vremena s prijateljima i porodicom, a sve više sa zlostavljačem.
„Na primer, moj partner znao je da kaže da se moji prijatelji mešaju u našu vezu ili da nešto nisam dobro odradila jer sam pričala telefonom s njima. Srećom, nisam mu verovala i nastavila sam da se viđam s prijateljima, doduše tajno, ali to mi je spasilo život“, prisetila se predavač o porodičnom nasilju Zoi Flauers, autorka knjige 2Od pepela do anđeoskog praha: Putovanje kroz ženskost2, koja je i sama prošla kroz zlostavljanje.
„Zašto praviš tako veliku stvar od ovoga?“
Umesto na problem, zlostavljači će se fokusirati na vas. Na primer, ako partner satima kasni s posla, a nije vas pozvao da vas obavesti, umesto da prizna da je logično da ste se brinuli, on će vas napasti da preuveličavate stavri.
„Nemaš pojma o čemu pričaš“
Zlostavljači će vas dovesti u situaciju da sumnjate u svoje rasuđivanje, pamćenje i poimanje stvarnosti. Kad ih optužite za nešto na osnovu svog doživljaja, uveriće vas da ste sve pogrešno shvatili.
„To dovodi do toga da se osoba sve više oslanja na zlostavljača da joj predstavi ‘ispravnu’ verziju. Žrtve se osećaju kao da gube razum i postaju sve zavisnije od zlostavljača“, ističe Moulton Sarkis.
„Svi misle da si lud/luda“
Kad počnete da sumnjate u svoju percepciju, zlostavljač će vas ubediti i da drugi misle da ste nestabilni. To će, jasno, poljuljati vaše samopouzdanje.
„Žrtva misli da nema podršku okoline, izolovana je. Što je izolovanija, manja je verovatnoća da će napustiti vezu“, dodaje Moulton Sarkis.
„Moj/moja bivši/bivša je bio/bila mnogo bolji/bolja od tebe.“
Poređenja u kojima vi niste pobednik služe za rušenje vašeg samopouzdanja. To mogu da budu omalovažavajuće primedbe o vašem izgledu, inteligenciji, veštinama ili ličnosti. „Ove vrste komentara koriste se da umanje samopouzdanje žrtve“, tvrdi Flauers, a prenosi Index.hr.
Emocionalno nasilni partneri ne shvataju vaše brige ili osećanja ozbiljno. Umesto toga poriču, umanjuju, lažu i obmanjuju vas.
Šta uraditi ako se nađete u ovakvoj situaciji?
Ne postoji jedinstven odgovor.
„Ne želim nikoga da dovodim u opasnost dajući uopštene savete“, ističe Flauers i dodaje da se uvek možete javiti organizacijama koje pomažu žrtvama zlostavljanja.
Saveti koje stručnjaci daju su da verujete svom osećaju da nešto nije u redu, da utvrdite koje su vam slabe tačke kako zlostavljač ne bi mogao da ih iskorišćava i da ne trošite trud i vreme na uveravanje zlostavljača da uzme u obzir vašu stranu priče. Kad osetite da počinjete da se branite od napada zlostavljača u raspravi, trebalo bi da prekinete komunikaciju i u svakom slučaju trebalo bi da ostanete u kontaktu s prijateljima i porodicom, jer osoba kojoj verujete ponekad znači život ili smrt.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com