Posle sedam godina u vezi, parovi počinju da osećaju nezadovoljstvo, rutinu i distancu, što često dovodi do raskida ili neverstva. Ovaj koncept se provlači kroz mnoga objašnjenja raznih kriza u odnosima, ali da li se zaista treba plašiti sedme godine veze?
Kriza sedme godine
Odnosi, odnosi i odnosi… Možda jedna od najintrigantnijih tema, o kojoj bi svako od nas imao šta da kaže. Odnosi su komplikovani, ljudi različiti, a za održavanje kvalitetnih odnosa potrebna je emocionalna zrelost, samosvest, empatija, ali i dobro poznavanje sopstvenih granica, kao i poštovanje tuđih. A kada konačno upoznate osobu za koju ćete tvrditi da je „ona“ i uđete u fazu medenog meseca, ignorišete parove sa više iskustva koji vas uveravaju da ste zaljubljeni u svoju iluziju i imidž osobe koju ste sami izgradili. i da će doći trenutak da skinemo ružičaste naočare.
Neko će vam pomenuti onaj ispit ljubavi, od kojeg se mnogi plaše – „kriza sedme godine veze” ili kako se to još naziva u popularnoj kulturi „sedmogodišnji svrab”. Ako tada preživite, uveravaju vas, verovatno ćete izdržati narednih sedam, piše Večernji list.
Koncept „krize sedme godine“ nastao je iz uverenja da je sedma godina veze presudna za opstanak partnerske veze, da tada dolaze nesuglasice, partneri „otvore“ oči i vide nedostatke jedno drugom, međusobna tolerancija je sve niže i odnos postaje zasićen.
Verovanje da je „sedma godina veze krizna“ navodi nas da verujemo da ljubav i veze doživljavamo sa vremenskim ograničenjem i da imamo unutrašnji emocionalni mehanizam koji radi na tajmeru. Ali otkud ovaj koncept „krize sedme godine“, da li to potvrđuje statistika, ili je to samo izgovor da se izbegne najteži deo izgradnje odnosa – rad na sebi, ulaganje u vezu i stvaranje međusobnog odnosa. poverenje i poštovanje, praštanje i pokazivanje empatije?
Za sve je kriv film sa Merilin Monro
Slavna Merilin Monro je u filmu „Sedam godina vernosti“ (The seven-year itch) iz 1955. igrala ulogu zanosne mlade žene o kojoj mašta oženjeni muškarac Ričard Šerman. Osećajući se uzbuđeno, ali i krivim, Ričard stupa u kontakt sa njom i istovremeno strahuje da će njegova žena saznati za njihovu aferu. A u jednoj sceni iz filma upravo Ričard čita rukopis psihijatra koji tvrdi da je skoro svaki muškarac sklon da uđe u vanbračnu vezu, i to u sedmoj godini braka.
Da li je sedmogodišnja kriza samo zaplet u nekom starom filmu, „babaroga” koje se ljudi u ozbiljnim vezama plaše, ili je to samo tužan izgovor za aferu? Da li je porodični čovek, Ričard Šerman, bio ohrabren proučavanjem psihijatra, ili su njegovi postupci bili rezultat biološkog nagona? Ili, zaista, sedma godina braka može doneti nemir, dosadu, pa i pomisao kako ćete neverstvom „osvežiti” svoj mučni romantični život?
Ne baš. Ne postoje studije koje snažno podržavaju ideju da partneri prolaze kroz velike probleme tačno u sedmoj godini, ali svakako postoje studije koje pokazuju sličnosti u promenama u partnerskim odnosima tokom godina.
Dva uobičajena „pada u vezu“
U studiji koju je napisao Lorens A. Kurdek, doktor psihologije na Univerzitetu Rajt State u Dejtonu, Ohajo, na osnovu intervjua sa 93 para, utvrđeno je da tokom dugotrajnih veza postoje dva normalna perioda „opadanja veze“ ( manji intenzitet strasti, nezadovoljstvo vezom, nedostatak zajedničkih aktivnosti i povećana neslaganja između partnera).
Studija je zaključila da, iako većina veza započinje zaljubljenošću, fazi koja traje dvije do tri godine, intenzitet emocija prirodno počinje da opada kako se partneri navikavaju na zajednički život. Ali to ne znači da više nisu srećni, već da se njihovi hormoni regulišu jer njihova zajednica postaje za njih deo svakodnevice. Ovde dolazi do prvog razdoblja pada, koje se pojavljuje nakon četiri godine veze.
Drugi period opadanja kvaliteta veze dolazi nakon osam godina ozbiljne veze. Ali ova studija je pokazala da ako par preživi oba ova teška perioda u vezi, rizik od raskida se smanjuje svake naredne godine. Dakle, iako sedma godina veze nije „ukleta“ niti najizazovnija, ipak je moguće da se partneri suoče sa problemima u vezi.
Šta uzrokuje „sedmogodišnju krizu“?
Studija koju smo citirali objašnjava da bi prvi pad, oko četvrte godine veze, mogao biti rezultat prilagođavanja para svojim ulogama u vezi i prirodnog sukoba koji može nastati iz pokušaja da uravnoteže svoje živote. Svako ko je ikada bio u ozbiljnoj vezi može potvrditi da kohabitacija zahteva prilagođavanje.
Drugi pad, oko osme godine veze, obično je vezan za rađanje dece. Većina parova ima svoje prvo dete u prvih šest godina braka, što znači da do osam godina postoji velika šansa da će imati najmanje jedno, ako ne i dvoje (ili više) dece koja jure okolo, što u velikoj meri menja dinamiku u odnos i zahteva novo prilagođavanje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com