U nedavnom istraživanju koje je sprovedeno u Americi otkriveno je da je čak 97% muškaraca i 87% žena imalo fantazije o seksu s više partnera istovremeno, ali da mnogi od njih to nisu proveli u delo.
Seks u troje predstavlja najčešću seksualnu fantaziju među Amerikancima, pokazalo je istraživanje doktora Džastina Lejmilera, istraživača s Kinsi instituta, sprovedeno na 4.175 ispitanika.
Raznovrstan uzorak populacije, od 18 do 87 godina starosti, pokazao je da je čak 97% muškaraca i 87% žena imalo fantazije o seksu s više partnera istovremeno.
Mimo onih koji su ovo iskustvo isprobali, Lejmilerovo istraživanje otkrilo je da seks u troje, vrsta seksualne fantazije, učesnicima najčešće ne uspeva u praksi jer svaka od tri individue ima različita očekivanja od ovog seksualnog čina.
„Većina ljudi nema plan kako da seks u troje sprovede u delo. Lako je pomisliti kako to može biti dobra ideja, ali je stvarnost uvek drugačija od onoga što zamislimo u našim glavama“, kaže Lejmiler.
Jedna studija provedena u Americi tokom 2017. godine, koja je obuhvatila reprezentativni uzorak od 2.000 ispitanika, otkrila je podatak da je 18% muškaraca i 10% žena tokom života imalo iskustva u seksu u troje. I druge studije sa severnoameričkog kontinenta pokazale su da je skoro petina stanovništva u Americi i Kanadi u nekom obliku isprobala seks u troje tokom svog života, prenosi Klix.ba.
„Učesnici u ovom seksualnom činu razlikuju se po tome koliko su spremni da zajedno raspravljaju o nekim važnim pitanjima pre nego što se upuste u to. Ko će biti u centru pažnje tokom seksa u troje, šta je dopušteno, a šta nije“, pitanja su na koja se mora imati odgovor pre započinjanja ovakvih igara, „kako bi najpoželjnija seksualna fantazija prestala biti ujedno i ona koja se najpogrešnije shvata“, nastavlja Lejmiler.
Tokom prošle godine, dr. Rajan Skouts sa Univerziteta u Birminghemu objavio je studiju pod nazivom Razumevanje seksa u troje, prvo sveobuhvatnu analizu o ovom fenomenu nastalu u poslednjih 30 godina. Radeći na istraživanju, otkrio je da je motivacija koja ljude rukovodi vrlo raznovrsna i da prelazi jednostavnu potrebu da se isproba nešto novo. Da se učestvovanjem u seksu u troje mogu rešavati i neki psihološki problemi, pokazao je slučaj jedne žene koja je, nakon što je prevarila supruga u seksu u troje, potom ponovila seks u troje s njim kako bi mu se odužila.
„To može ispasti potpuni seksualni doživljaj. Može imati pozadinu u želji da se pokaže moć, da se dožive uzbuđenje i zabava, a može biti i posledica prevelike doze alkohola. Može biti sve i ništa od navedenog“, kaže Skouts.
Neki ispitanici u istraživanju rekli su da se na ovaj čin odlučili kako bi udovoljili drugom, rukovođeni motivima koje je on nazvao „seksualni altruizam“. Razlozi mogu ležati u tome što su nastojali da ispoštuju seksualne fantazije partnera koje inače ne dele s njim ili da udovolje nečijoj naklonosti prema istom polu, što je posebno rasprostranjeno među ženama koje inače imaju heteroseksualne veze.
„Ispunjavam fantazije svom partneru nastoji se učvrstiti veza s njim“, dodaje Lejmiler.
„U svemu tome postoji i dosta prisile, kada je reč o grupnom seksu i učestvovanju žena u njemu“, kaže kulturni antropolog Ketrin Frenk.
„Ženska strana u seksu u troje udovoljava dvojici muških učesnika, a to deluje kao sredstvo za uspostavljanje muške hijerarhije i nema nikakve veze s njom“, navodi Frenk.
I neki slučajevi iz istraživanja dr. Skoutsa potvrđuju određenu dozu prisile koju žene doživljavaju pre nego što postanu deo ovih seksualnih igara, a koje se opravdavaju stavom „nisam mogla odbiti“ ili „bilo bi neprijatnije da se povučem, nego da nastavim s tim“.
„Ako pogledamo neke druge aspekte naših života, sigurno ćemo pronaći mnoštvo stvari koje radimo, a s kojima se ne slažemo. Iako zvuči čudnije kada se stavi u kontekst seksa, ne znači istovremeno i da je nešto strašnije“, smatra Skouts.
Da je uobičajeno da se jedan partner zauzme više od drugog kada se radi o seksualnim željama, smatra i antropolog Frenk.
„Raditi nešto zbog svog partnera ne može se nazvati prisilom iako katkad tako deluje, ali je najčešće reč samo o neravnoteži seksualnih zahteva. Međutim, ta je neravnoteža promenjive prirode pa tako žene koje isprva odbijaju da posećuju erotske zabave, odjednom postanu ljubiteljke toga jer shvate koliku pažnju njihova pojava privlači“, navodi Frenkova, a prenosi Klix.ba.
Kako bi se olakšalo odlučivanje, dr. Skouts predlaže određenu vrstu testa koji bi svako trebalo da primeni na sebi.
„Ako je to nešto protiv čega ste u potpunosti i mislite da bi vam naškodilo u bilo kom smislu, onda ne treba to raditi. Međutim, ako mislite da će vas to samo prolazno uzdrmati, nemate ni pozitivno ni negativno mišljenje o tome, a nekome ćete time pružiti zadovoljstvo, onda to ne bi trebalo biti previše problematično iskustvo“, smatra Skouts .
Zapravo, mnogi su odnosi u troje vođeni jednostavnom potrebom da se isproba nešto novo. Kod mlađe populacije, poduzimanje ovih radnji koje Skouts naziva „potrošačka seksualnost“ predstavlja težnju da se prošire seksualna iskustva, pre nego što se uđe u neku ozbiljnu vezu. Ipak, Lejmilerova istraživanja pokazuju da studenti pripadaju populaciji koja je najmanje zainteresovana za seks u troje. Umesto toga, Lejmiler je pronašao da je zanimanje za seks u troje najizraženiji kod onih u starosnom dobu od oko 40 godina i ostaje na visokom nivou kod ispitanika do 60 godine, nakon čega se smanjuje.
„Većina ovih ljudi nalazi se u dugim, monogamnim vezama i na seks u troje gleda tako da ubaci duh novosti u svoj seksualni život. Napraviti monogamnu vezu otvorenom može biti pretnja za njenu stabilnost, bilo zato što oslabljuje posvećenost jednog partnera drugom, bilo zato što izaziva ljubomoru. Stoga, ne treba da previše očekujete od seksa u troje jer se fantazije najčešće ne pretvaraju u stvarnost“, smatra Lejmiler.
Veliki deo protivljenja seksu u troje ukorenjen je u središtu monogamije društva, koje se dalje nadograđuje s pravnim i kulturnim prednostima, čak i ako se procenat ljudi u brakovima drastično smanjio. Iako je nemonogamno ponašanje sve više prihvaćenije i vidljivije u medijima i istraživanjima, mnogi ljudi odlučuju se da ga istraže u tajnosti zbog široko rasprostranjene društvene stigme.
Dr. Amy Mors, docent psihologije na Univerzitetu Čapman, kaže da je njeno istraživanje pokazalo da se na ljude koji praktikuju nemonogamni život uz obostranu saglasnost, gleda skoro potpuno negativno i sve se stavlja pod znak pitanja – od toga koliko je njihov seksualni život siguran do toga koliko su dobri kao roditelji.
Naknadna istraživanja otkrila su da je ljudima poliamorija ili višeljublje (kada neko voli više osoba) marginalno privlačnija od dogovora koji omogućava seks bez osećanja. Ovo se drugo smatra za moralni bankrot, navodi Gardijan.
Ipak, istovremeno, kao suprotnost ovoj moralnoj panici, raste svest da je monogamija mnogo teža nego što se misli, a možda čak i potpuno nestvarna.
„Moramo priznati da otprilike četvrtina ljudi počini seksualnu prevaru u vezi“, kaže dr. Hit Sekindžer, terapeut.
Psihoterapeutkinja Ester Perel, koja se bavi proučavanjem naših kontradiktornih želja za sigurnošću i novostima u životu, kaže da ženama brže dosadi monogamija nego muškarcima.
Sekindžer smatra da bi za neke ljude privlačnost seksa u troje moglo biti „nešto što može uraditi sa svojim partnerom“. Na kraju krajeva, ovde je više reč o obostranoj saglasnosti, udobnosti i otvorenoj komunikacija koji su temelj za zdravu vezu, bez obzira da li je tema monogamija ili ne.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com