Nekada se desi da u vezi budete nesigurni da li se osobi sa kojom ste zaista sviđate, pa počnete da smišljate dokaze da ovaj ili onaj gest znači dopadanje. Ukoliko to smišljanje dokaza postane redovna praksa, vrlo je verovatno da toj osobi zapravo nije stalo do vas.
Nestane na nedelju dana bez upozorenja, ne javi vam se, niti možete da dobijete tu osobu – i vi smišljate zbog čega je to tako. Kad se vrati, pruži vam krajnje neodređeno objašnjenje, i to tek na vaše insistiranje – vi u sebi to opravdavate. Lovite svaki znak dopadanja. Pogledao vas je tako i tako – sviđate mu se. Obratio vam se – obožava vas. Cimnuo vas je za ruku – ne može da živi bez vas.
Malo karikiramo, ali dešavaju se i neverovatnije stvari, apsolutno nikakvi znaci da je osobi s kojom ste u vezi (valjda ste u vezi) stalo do vas, a iz sitnica ili stvari koje veze nemaju s nama zamišljamo da su to neki ozbiljni znaci naklonosti. Da neko drugi radi ono što radimo mi, ne bi nam bilo jasno zašto, ne bismo razumeli kako toj osobi uspeva da se tako zavarava i zbog čega to radi. A sebe nastavljamo da ubeđujemo.
Kako znati da li samo zamišljamo ili se osobi sa kojom smo zaista sviđamo? Nema stoprocentnih garancija, ali ako redovno izmišljate opravdanja za postupke te osobe, vrlo je verovatno da samo zamišljate njenu naklonost; ukoliko imate konstantnu potrebu da u najsitnije stvari učitavate značenje dopadanja, vrlo je verovatno da ta osoba prave znake dopadanja ne pokazuje. Da pravih znakova ima, ne biste imali potrebu da ih izmišljate; da je ponašanje te osobe u redu, ne biste morali da stalno izmišljate opravdanja. Naravno, svako nekad učini nešto što baš i nije u redu, ali to je jedno, a nešto sasvim drugo kad konstantno pred samim sobom opravdavate nečije postupke.
U krajnjoj liniji, verujte svom osećaju. Ako konstantno osećate potrebu da sebe ubeđujete da vam je s tom osobom dobro, najverovatnije je da nije tako.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com