Živeli smo kako doliči pravim katolicima. Uzeli smo se iz ljubavi i poštovanja. Nevinost smo čuvali do prve bračne noći. Međutim, umesto vođenja ljubavi doživeli smo užas. Ovakav brak nema smisla. Oboje želimo decu, ali kako kad ga ne možemo konzumirati? Jednostavno, znate, nije ulazilo…
Svećenik koji je venčao ovaj par u jednoj maloj istarskoj župi u retkim trenucima svedoči o ovoj tužnoj i neugodnoj epizodi mladog para (svakako, ne otkrivajući identitet nesrećnika), želeći da ih tako upozori na sve moguće prepreke koje bi se, od prve bračne noći, mogle naći pred njima. Kad mlade vernike koji se pripremaju na sakrament venčanja želi podučiti bračnim problemima i “valjanim razlozima za odvajanje parova od stola i postelje” pojašnjava da ono što mnogi spominju kao fizičku prednost kod muškarca može biti velika prepreka uspešnog braka. Naravno, reč je o povećem muškom plnom organu zbog kojeg taj istarski par nikako nije uspevao da konzumira brak.
Par je tako na kraju dobio dopuštenje Svetog Oca za razvod braka. Danas su, kažu poznanici, oboe srećni s novim partnerima “odgovarajućih dimenzija”, u braku su, imaju i decu. Zanimljivo, u istoj maloj župi “crkveni razvod” dobila su još dva para u zadnjih 15-ak godina.
Crkva mora najmanje deset godina skrivati sve detalje o razvodima brakova pod njenim okriljem. Međutim, nemogućnost konzumiranja braka svakako jeste problem za koji i Vatikan ima razumevanja.
Na stranicama Međubiskupskog suda navode “12 kanonskih prepreka božanskog ili crkvenog prava koje čine osobu nesposobnom za valjano sklapanje ženidbe”. Među njima, doduše, nema problema odgovarajućih dimenzija, ali jeste direktno navedena “trajna polna nemoć”.
Postupak tzv. cvrkvenog razvoda je precizno definisan. Pre odlaska na sud i predavanja zahteva za “razvod”, parovi moraju proći savetovanja sa župnikom, potom odlaze u Kancelariju za davanje saveta pri Međubiskupijskom sudu prvog stepena u Zagrebu, pa ih šalju u porodična savetovališta i na kraju razgovaraju sa stručnjacima u kanonskom pravu.
Bez pravnih temelja i dokaza parovi ne mogu ni predati zahtev za pokretanje parnice.
Venčanje može biti razrešeno samo onda kad venčani drugovi nisu “međusobno na ljudski način izvršili bračni čin prikladan za rađanje dece kojim oni postaju jedno telo”, tumači se u crkvenim dokumentima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com