Ana iz Beograda je prvi put pomislila da je bivši partner prati pre šest godina, ali je brzo odagnala tu misao verujući da je detalje iz njenog života saznao od zajedničkih poznanika. Mnogi nisu znali da su u vezi, jer je on bio oženjen, ali su znali Marka, kao njenog tadašnjeg šefa i kolegu.
Kako prenosi BBC na srpskom, sumnja se ponovo javila pre tri godine, posebno tokom korone i zaključavanja, kad je shvatila da on zna stvari koje mu nije rekla. Dok je trajalo vanredno stanje Ana se viđala sa novim dečkom, ali to nikome nije pričala.
„To niko nije mogao da zna, zato što je sve bilo zatvoreno, ali je (Marko) znao da sam sa njim, to sam videla po porukama koje mi je slao“, kaže Ana. Nekada je znao i šta je pričala sa prijateljima preko telefona, jer bi joj to kasnije „provukao“ u razgovoru uz prebacivanje i ljutnju. Ali je i to „objasnila“ sebi time da je stajao iza nje dok piše poruke i gledao joj u telefon.
„Kad god sam pomislila da me špijunira, odgovarala sam sebi, ‘ma nije, nije, nije’. „Jednom sam ga pitala ‘kako je moguće da ti neke stvari znaš pre nego što ti kažem’, on bi odgovarao ‘nisi ti nevidljiva'“, kaže Ana. Ali, špijuniranje nečijeg telefona je mnogo lakše nego što ljudi misle. U Srbiji se aplikacije za pristup sadržaju tuđeg telefona mogu kupiti za nešto više od 10.000 dinara mesečno i koriste ih hiljade ljudi.
„Kad vam instaliram špijunski softver u telefon, ja mogu da imam na panelu, na koji se logujem korisničkim imenom i šifrom, sve vaše snimljene telefonske razgovore, u svakom trenutku mogu da se uključim i da slušam šta pričate u okruženju vašeg telefona, sa ljudima sa kojima sedite za stolom.
„Mogu da čitam prepiske sa vašeg Vajbera, Vocapa, Mesindžera, SMS-a, mogu da vam uključim prednju i zadnju kameru i da uživo gledam i slušam, sve lozinke mogu da pohvatam koje kucate po telefonu i da pratim vašu lokaciju“, kaže Miloš Jovanović iz agencije Spajtek (SpyTech) koja se bavi prodajom ovih softvera. Tajnost telefonskih prepiski i razgovora u Srbiji je zaštićena odredbama Ustava i Krivičnim zakonom.
„Pitanje je nadzora, kontrole i kapaciteta države i nadležnih organa da procesuiraju potencijalno ogroman broj ljudi koji zapravo to zaista i radi“, kaže Bojan Perkov iz Šer fondacije za BBC na srpskom.
Ove aplikacije često se reklamiraju roditeljima koji žele da nadziru kretanje dece i njihove poruke – ali ih neretko koriste i sumnjičavi partneri ili supružnici. Na duže staze uzimaju roditelji, koji su svesni negativnog uticaja interneta, različitih predatora koji tamo vrebaju, kao i poslodavci koji sumnjaju da ih zaposleni potkradaju ili odaju poslovne tajne.
Klijenti koji sumnjaju ili žele da provere vernost partnera, uzimaju kraće licence za špijunske softvere i za mesec dana saznaju sve što treba, kaže Jovanović. Licence se prodaju na jedan, tri ili šest meseci.
Njihov špijunski softver se instalira u telefon – isključivo android, jer su ajfoni bolje zaštićeni. Softver posle instalacije postaje potpuno nevidljiv i teško ga je otkriti. Kako Jovanović tvrdi, uz uputstva stručnjaka i minimalne asistencije kupca, koje ne traju duže od 15 minuta, može se instalirati bez donošenja u agenciju. Softver za android telefone menja i prisluškivač i snimač razgovora i i GPS trake za praćenje auta i špijunsku kameru. Zato se mnogi pre odlučuju za ove programe, nego za uređaje za praćenje – takozvane bubice ili sićušne kamere, jer pružaju mnogo više.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com