Može "blesavo" da zvuči, ali jedan od prilično čestih uzroka svađe među partnerima je – daljinski upravljač, to jest to ko će imati kontrolu nad promenom programa i nad tim šta će se gledati. Te svađe umeju da budu prilično žestoke.
Zbog čega toliko svađe oko jedne male stvari? Uobičajeno objašnjenje je da je televizor preuzeo ulogu ognjišta oko koga će se okupiti porodica, i da je onaj ko upravlja daljinskim "glavni" u porodici (to važi i ako je dete preuzelo kontrolu). Tako da prepuštanje daljinskog, simbolično, znači mnogo više od puštanja nekog drugog da odabere željeni program.
Danas je sve češće rešenje ovog problema to da svako ima svoj televizor i da svako gleda šta hoće. To je veoma zgodno rešenje, onda kada je moguće, samo što ne mogu svi sebi da ga priušte, bilo zato što nemaju dovoljno novca za dva ili više televizora, bilo zato što nemaju dovoljno prostora na raspolaganju, ili oboje. Šta tad?
Nekada partnerima uspe da se dogovore i da se ne svađaju oko daljinskog, ali nekada bude i baš velikih sukoba, jedno uzme daljinski, vrti programe (često se programi mnogo vrte jer se ne nalazi ništa dovoljno interesantno), drugo to konstantno menjanje programa strahovito nervira… Tada bi mogao da funkcioniše sledeći dogovor: odredite kojim danima će daljinski biti "njegov", a kojim "njen".
Parovi koji su isprobali ovu metodu često bi utvrdili da im odgovara, čak i više nego što su očekivali. Recimo, onda kada su znali da će i oni imati dane kada je daljinski samo njihov, nije im smetalo ni kada partner ili partnerka "u beskraj" menjaju programe, iako ih je to ranije iritiralo.
Naravno, rešenje bi moglo da bude i da odaberete neku zdraviju aktivnost od gledanja televizije, šetnju u prirodi ili zajedničko bavljenje sportom na otvorenom ako je lepo vreme, ili da se nečim aktivno zajedno bavite unutra ako je vreme ružno… Međutim, to je već druga priča.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com