Uobičajeno je mišljenje da bračni partneri ne treba da se svađaju pred decom. To, zapravo, zavisi od načina na koji se svađaju, a dobra je ideja i imati na umu to da deca mnogo toga primećuju i mnogo toga uče iz roditeljskog ponašanja, ne samo kad se o svađama radi.
Ukoliko, prilikom svađe bračnih partnera, lete tanjiri i šamari, bilo bi dobro prethodno skloniti decu. Međutim, ako su partneri sposobni da sukob reše bez nasilja, vređanja i omalovažavanja, kao i bez pokušavanja da po svaku cenu isteraju svoje, za decu bi moglo da bude korisno da prisustvuju, kako bi naučila kako se sukobi rešavaju, kao i da poneki sukob ne znači da se mama i tata više ne vole.
Van sukoba, takođe bi trebalo obratiti pažnju na ponašanje. Recimo, ako tata vara mamu, sin bi mogao da zaključi da je takvo ponašanje u redu, a ćerka da muškarcima ne treba verovati jer će je povrediti, kao što je tata povredio mamu pa mama plače. Ako tata ismeva mamu ili obrnuto, deca bi mogla da zaključe da je takvo ponašanje prema voljenoj osobi u redu, ili da osobama suprotnog pola ne treba verovati jer se ružno ponašaju, ili oboje. I tako redom.
Da ne bude zabune, ne mislimo da deca treba da budu prezaštićena i da ne vide nikakve probleme među roditeljima. U takvom slučaju dete ne bi imalo prilike da od roditelja vidi kako se problemi rešavaju, kao ni to da se, uprkos problemima i nesuglasicama, roditelji i dalje vole, da njihov brak i dalje opstaje. Međutim, treba imati na umu da će to kako se ponašate prema majci ili ocu svoje dece imati veliki uticaj na tu decu, da im vaše ponašanje može kasnije mnogo pomoći u životu – ili ih pak odbiti od ljubavi i od veza, jer su na primeru sopstvenih roditelja videli da je to nešto loše, što donosi bol i povređenost i nezadovoljstvo.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com