Nije mali broj onih koji su imali neuspešan brak i razveli se. Nije ni mali broj onih koji posle toga ustanove da bi im bilo jako teško da se ponovo prilagođavaju životu s nekim, nekad i shvate da im jednostavno nije do toga. To osećanje ne traje večno.
Recimo, ona se udala, dobili su dete, ona je shvatila da se udala za pogrešnog i razvela se. Ostala je sama u stanu s detetom. Našla je neku rutinu tako da obavi sve što je potrebno za dete i za sebe, i navikla se tako. Ranije se prilagođavala zajedničkom životu s mužem, sada uživa u tome što ne mora da se više prilagođava na takav način. Teško joj je da zamisli da se neko nov tu useli, da opet mora da se prilagođava – ovako sasvim lepo funckioniše, njoj i detetu je nekako ide, i nema želju za promenama.
Ili, ona je ostala sama nakon razvoda, i otkrila da sad više ničijim navikama ne mora da se prilagođava. Ne mora da posprema za dve osobe (ili za armijom, nekad i takav bude utisak), već samo za sobom. Može da se namesti kako joj odgovara. Ne brine o dve osobe, samo o sebi. To može da deluje jako prijatno; ideja da bi opet morala da se bakće oko još nekog, da trpi još nekog u istom stanu, može da deluje krajnje odbojno.
Takvo osećanje iskusili su mnogi. Neretko, dok to osećanje traje, čini im se da nikad neće proći. Kod nekih i ne prođe, ili uvide da su takvog temperamenta da zaista ne bi bili u stanju da se stvarno slože s nekim. A kod mnogih vremenom prođe. Onda kad dođe nova ljubav; onda kad, ukoliko tu postoji i dete, sretnu nekog za koga im se čini da bi bio dobar ne samo njima već i detetu, da bi dete opet moglo da bude u punoj porodici. Tada ponovno prilagođavanje suživotu više ne deluje toliko neprijatno kao ideja; nekad se o tome, ako sve lepo funkcioniše između njih dvoje, i ne razmišlja.
A dok to osećanje traje, zaista deluje kao noćna mora ideja da biste opet morali da se prilagođavate suživotu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com