Situacija slična biranju potencijalnog partnera preko Interneta jeste kada ste u hipermarketu, s izborom toliko velikim da je maltene nemoguće odlučiti se šta da kupite, jer ćete možda uskoro naići na nešto još bolje, za šta ćete sa sigurnošću reći: „E, to je ono pravo!“. Kako u vezama nikada ne postoji baš stopostotna sigurnost, tako je moguće nikada se ne opredeliti za nekog i večito probirati dalje. Takva izbirljivost postojala je i ranije, ali uz Internet i mnoštvo izbora koje on omogućava mnogo više ljudi postaje krajnje neodlučno.
Tako s jedne strane u nekom trenutku postoji mogućnost da se „skrasimo“. S druge, i dalje je tu veliki broj potencijalnih partnera koje nismo još sreli, a onda „skrasiti se“ znači vezati se i onemogućiti sebi možda čak i bolju vezu s nekim koga samo što nismo sreli. U suštini, ništa novo, samo novom tehnologijom znatno intenzivirano.
Dokle ide to biranje, uz svu tu neodlučnost? Nekada ljudi prelome uz osobu za koju se nadaju da je ona prava. U ostalim slučajevima nastave da traže i traže – dok se u jednom trenutku ne uplaše sopstvenih godina i, u mnogim takvim slučajevima, vežu se za prvu sledeću osobu koja im se koliko-toliko dopadne, čak i budu uvereni da je to ono pravo (do prvih sukoba i početka uviđanja koliko su veliku grešku napravili).
Poenta svega ovoga? Može da bude zaista izuzetno teško vezati se za nekoga i svojevoljno se odreći mogućnosti da dalje birate. Ipak, to je izbor koji su ljudi pravili otkako je uvedena monogamija, tako da se svakako ne nalazite u dilemi koju niko nikada pre vas nije imao. Bez obzira na to da li birate u ranijim ili u kasnijim godinama, garantni listić za vezu nećete dobiti. Bitno je da ne birate u žurbi i da ne birate u očajanju – i da upamtite da, ako sebi zauvek ostavite otvorenom mogućnost biranja, to takođe znači da zauvek ostajete sami.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com