Svako će barem nekada da tračari. Pričaće se o raznim ljudima, kako o zvezdama (Bred i Andželina ovo, Paris Hilton ono…) tako i o sopstvenom komšiluku, kolegama i koleginicama, nekada i prijateljima, rodbini… Tračariće i muškarci i žene. Međutim, ovakvo ponašanje bi po svaku cenu trebalo izbegavati kada se tek upoznajete s novim muškarcem ili novom ženom.
Možda ste vi od onih koji redovno prate sve trač-rubrike, kao i sve što vam se dešava u komšiluku, firmi, u rodbini, i u stanju ste da satima i satima pričate o tome. Ma, čini vam se da biste knjigu mogli da napišete o takvim stvarima i obogatite se! Ipak, ma koliko vama takve teme bile zanimljive, na prvom sastanku, kao i u kompletnom periodu upoznavanja novog muškarca ili nove žene, priče te vrste trebalo bi zaobilaziti u širokom luku.
Zašto? Šta je toliki problem? Problem je što, ako vi počnete sa: „Bred i Andželina su uradili to-i-to“, „Zamisli šta je uradila moja komšinica vrata do vrata!“ pričicama, ispada da sami nikakav lični život nemate. Da je vaš lični život toliko nezanimljiv i toliko bezvredan da to pokušavate da nadoknadite opsesivnim iščitavanjem trač-rubrika, time što praktično „visite“ na špijunci kad ste kod kuće i time što se na radnom mestu najmanje bavite svojim poslom, a najviše ogovaranjem kolega i šefova. Priznaćete, to vam baš i ne govori u prilog.
Ako nikakav lični život nemate (a nemate ga ako je sve što umete da kažete tračarenje o tuđim životima), ne možete nikoga ni da zainteresujete za sebe kao za ličnost – koju ličnost? Vaš potencijalni partner ili partnerka će iz takvog ponašanja zaključiti da bi vam i oni, ako bi postali deo vašeg života, služili samo kao još jedan izvor tračeva, a to niko ne želi da bude. Zašto bi?
Zato, čak i ako zaista volite različite sočne pričice, zaboravite na njih na prvom sastanku – inače će prvi sastanak istovremeno biti i poslednji.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com