Vaš najveći problem, kome niko veličinu ne može da shvati, jeste taj što ste vi i vaš partner fizički udaljeni jedno od drugog. On je u jednom gradu, a vi u drugom. Vašoj „tužnoj“ priči nema kraja. Vidite se kada jedno od vas dvoje može da dođe u drugi grad, ili se viđate vikendom. Tri dana niste spojili zajedno. Volite se, ali ne znate kako savladati te kilometre koji vas dele.
U početku je sve bilo divno i savršeno, a onda su se pojavili neki mali problemi, nesuglasice, koje nikako da dođu na red kada se vidite. Jer kada se vi vidite (posle dužeg vremena), nemate vremena niti volje da se raspravljate, i ubrzo zaboravite zašto ste bili ljuti i ne pada vam na pamet da se SADA raspravljate kada je on(a) došao(la).
Pitanje je da li je to prava veza i kako da računate koliko ste zajedno kada se viđate svaki 5. do 10. dan? Možda to nije ni bitno. Vi ste bliski iako ste udaljeni. Žalite one koji su svakoga dana zajedno, a prazni su i nezadovoljni svojom vezom. Vi uživate u svojoj vezi i srećni ste što znate da nikada nećete dozvoliti da zapadnete u monotoniju.
Sa druge strane, crv sumnje je tu… Šta ako bi se on(a) preselio(la) u vaš grad – da li bi sve bilo isto i da li biste uživali, ili zajedno ne biste uspeli da funcionišete? Veza na daljinu je svakako jača od „veze u blizini“, jer, za početak, ni daljina vam ne smeta da budete zajedno.
Fizička udaljenost je mnogo bolja od unutarnje, duševne udaljenosti. Ničeg surovijeg nema nego kada se držite za ruke sa nekim čisto iz navike, bez ikakvog osećaja pri tom dodiru. Možda je to za neke znak da je prošla zaljubljenost i došla ljubav, ali ne verujte u to. To je samo praznina koja je pojela tu vezu. Ne odustajte od vašeg partnera, jer uvek postoji šansa da jednom zajedno živite, makar, za početak, u istom gradu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com