Osobama koje su same, a volele bi nekog da imaju, često se kaže da će za to morati da izađu iz kuće i upoznaju se s različitim ljudima, da potencijalnog partnera ili partnerku neće samo tako naći u sopstvenoj dnevnoj ili spavaćoj sobi. I mnogi to prihvate, i počnu redovno da izlaze, ali i da redovno prave neku grešku koja dovede do toga da nakon prvog sastanka ne usledi drugi.
Kakvu grešku? Mogućnosti je mnogo, a jedna od relativno čestih je da neko od prvog sastanka napravi, manje-više, nešto što liči na razgovor za posao. Kako? Tako što svakoj osobi sa kojom izađe postavi ista pitanja, unapred pripremljena. Osobe koje tako postupaju obično misle da se to što rade ne primećuje jer se svi ti potencijalni partneri ili partnerke međusobno ne znaju, ne mogu jedni drugima da kažu: "Hej, pa i mene je sve to isto pitao/la!" Međutim, i ne moraju da se znaju niti da razmene iskustva – takve stvari se jednostavno osete.
Recimo, ona svakog novog muškarca sa kojim izađe pita kakav hamburger najviše voli, o čemu je sanjao kad je bio dečak (to jest, šta je želeo da postane) i koje bi mesto najviše želeo da poseti. Pitanja su raznovrsna i zanimljiva, i nije problem u samim pitanjima (nije problem ni ako vegetarijanca pitate kakav hamburger voli, postoje i vegetarijanske varijante). Problem je što, kad svaku osobu isto pitate, i to njih 150 u godinu dana, vaša pitanja deluju veštački, kao nešto unapred pripremljeno. A onda i ceo sastanak deluje veštački, kao nešto što otaljavate, kao da ćete, odmah nakon sastanka sa njim, na isti način da ispitate još pedeset različitih kandidata. I naravno da tu ne proradi nikakva hemija, nikakav kontakt se ne uspostavi – ko još želi da na ljubavnom sastanku bude tretiran kao kandidat za posao ili, još gore, kao jedan od nekoliko stotina kandidata za posao?
Ne kažemo da je loše postavljati pitanja na prvom sastanku. Naprotiv, treba ih postavljati. I jeste korisno ako znate šta vas zanima kod potencijalnog partnera ili partnerke, za kakvim kvalitetima tragate. Nema ničeg lošeg ako i pre samog sastanka imate neke teme o kojima biste voleli da razgovarate, to će pomoći da ne dođe do neprijatne tišine. Ali, ne treba zaboraviti ni na magiju spontanosti i improvizacije – pustite da vas trenutak ponese, pitajte ono što vam baš tada padne na pamet (osim ako bi bilo izrazito neprikladno). Kombinacija unapred pripremljenog i spontanog je ono što obično najbolje ispadne. Nije ni da će tada prvi sastanak obavezno dovesti do drugog, ali će šanse ipak biti znatno veće – naravno, ako želite da se ponovo vidite s tom osobom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com