Imate dugogodišnjeg partnera (partnerku), ili ste zajedno tek nekoliko meseci, nebitno – znate da želite da provedete bar još neko vreme (a možda i ceo život) sa tom osobom. Ipak, izašli ste s nekim, ili ste slučajno upoznali nekog (na nekom prijemu, recimo, kad vaš partner/partnerka nisu mogli da dođu). Bilo je tu pića, ta osoba vam je stvarno bila zanimljiva, lepo vam je bilo, „proradila je hemija“ i, eto, desilo se. Ma koliko da inače i sami ne opravdavate neverstvo, sad ste vi, eto, postali neverni. Ups!
Na ovakve događaje neki samo kažu: „Pa, dešava se to.“ Obično se u panici razmišlja reći ili ne reći partneru, kako prikriti stvar, joj, kako će partner da reaguje ako sazna (a, mada ima izuzetaka, u najvećem broju, pre ili kasnije, saznaju). Premda je važno što pre odlučiti šta dalje i kako partneru saopštiti nemilu stvar (a uglavnom je bolje da o tome čuju od vas nego od nekog drugog), od velike je važnosti i analizirati ono što se desilo i, više od svega, zašto se to desilo. Za neverstvo uvek postoji razlog i taj razlog nikad nije samo piće (piće može samo da podstakne nešto što već postoji) niti „nisam mogao/mogla da se uzdržim“ (jer nagon, ma koliko bio jak, nikad nije nešto čemu se ne možemo odupreti – u nekom trenutku, bili ga mi svesni ili ne, postoji odluka da se ne uzdržimo).
Neki bi mogli da se upitaju zbog čega je ova analiza toliko bitna – desilo se, jeste loše, ali se neće ponoviti. Problem je, ako ne znamo zašto smo nešto učinili, može se desiti upravo to – da to ponovimo. Dakle: zašto smo učinili nešto za šta je sigurno da ćemo time povrediti svog partnera? Zbog čega smo ugrozili vezu do koje nam je stalo? Razlozi mogu biti različiti; možda zapravo ne želimo tu vezu, ma koliko svima sa strane ona izgledala super; možda smo se uplašili duge veze; najčešći razlog je taj da u vezi postoji neki problem, problem sa kojim ne znamo šta ćemo (neretko se dešava da ga potiskujemo toliko da prestanemo da ga budemo svesni – ali, problem je samo potisnut, a ne i rešen, pa zato nastavlja da nas muči).
Koji god bio razlog, važno ga je naći, jer tek tada možemo zaista odlučiti šta dalje – i tek tada možemo znati da li se zaista „neće više ponoviti“. Savršeno je moguće da će odgovori do kojih ćemo doći biti bolni, i ne samo po nas. Ipak, na duge staze, rešavanje problema, makar i rešenje bilo bolno, uvek je zdravije od potiskivanja, jer tek tada zaista možemo da nastavimo sa životom i da zaista budemo srećni.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com