Kada nekoga volite, onda i brinete za bezbednost te osobe, i bojite se da je ne izgubite. Strah se nekada pokaže i na taj način što se uspaničite čim vam voljena osoba u tom-i-tom roku ne odgovori na poziv ili poruku. Bilo bi dobro upitati se o pravim razlozima za paniku.
Recimo, voljenoj osobi ste poslali SMS poruku. Nije bilo ništa hitno, samo očekujete da vam u nekom roku odgovori (znate da je na poslu i da je moguće da vam ne odgovori odmah). Ni nakon sat vremena nema odgovora i, premda racionalno znate da bi voljena osoba jednostavno mogla da bude pretrpana poslom, vi se ipak uspaničite. Da joj se nije nešto desilo? Već zamišljate kako ju je udario automobil, leži u krvi, odvozi je hitna pomoć, mobilni joj je negde ispao, niko neće ni videti vašu poruku niti vam javiti šta se desilo…
Ako vas muče strahovi ovakve jačine, razmislite o tome odakle vam. Prema voljenoj osobi imate snažne emocije, i normalno je da se uplašite za nju, ali ovakva panika je ipak previše. Da li, možda, suviše gledate vesti i razne emisije kojima danas samo plaše ljude? Ako je tako, gledajte ih manje, zaista vam, pored svih briga svakodnevnog života, ne treba da zamišljate zastrašujuće stvari jer vam voljena osoba čitav sat ne odgovara na poruku koja uopšte ne zahteva hitan odgovor.
Možda vaši strahovi potiču iz detinjstva? Možda ste imali neku tešku traumu zbog koje se i dalje bojite? Ili su vam roditelji bili paničari, recimo, majka bi se uvek žalila da se prepala da vas nije zgazio auto ako se iz škole vratite petnaest minuta kasnije? Takvi strahovi umeju da se urežu, i da ih kasnije i sami usvojimo kao obrazac ponašanja.
A možda ste previše emotivno vezani za voljenu osobu? Previše u smislu da vam je ona sve na svetu, pa se bojite, ako biste je izgubili, da više ni vi ne biste imali ama baš nikakav razlog za život? Ako je tako, bilo bi dobro da se usredsredite malo i na druge važne osobe u svom životu (decu, prijatelje, roditelje, braću, sestre…); zaista nije dobra ideja da vam neko bude baš sve.
Ne bi bilo loše ustanoviti koji su pravi razlozi vaše panike, jer vam to onda može pomoći da se malo saberete, recimo, kad se uplašite jer poruka-odgovor ne stiže, podsetite sebe da je i vaša majka tako paničila, a vi ste malo duže pričale s drugaricama nakon škole i ništa vam se ružno nije desilo. Ako vam to nimalo ne pomaže, a strahovi su takvi da zbog njih ne možete normalno da funkcionišete, ne bi bilo loše potražiti pomoć stručnjaka – ne morate samo da trpite, obučeno stručno lice može da vam pomogne da se više ne mučite.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com