Pod „pornografijom“ se smatraju oni tekstualni i slikovni proizvodi u kojima su eksplicitno prikazani seksualni čin i/ili naga tela, sa osnovnim ciljem izazivanja seksualnog uzbuđenja posmatrača. Razlozi konzumiranja pornografskog materijala su razni. Pražnjenje seksualne energije navodi se kao najčešći razlog. Materijal tada služi kao pomoć pri masturbiranju tokom seksualnih fantazija. Radoznalost se kao razlog može najbolje objasniti odgovorom ispitanika jednog istraživanja, koji kaže da gleda nešto što ne bi radio, samo da bi video kako to izgleda. Adolescenti često koriste pornografiju kao oblik sticanja informacija o seksualnosti uopšte, kako bi kasnije ista primenili u seksualnom životu. Problem može nastati kada adolescenti koriste pornografske materijale kao jedini izvor saznanja. Osvežavanje seksualnog života je često navođen razlog. Ipak, on može podrazumevati određeni problem, npr. ukoliko par nema odnose tokom kojih nije uključen pornografski sadržaj.
Češćim gledanjem porno-filmova muškarci mogu postati nesigurni po pitanju svoje potencije ili izvedbe seksualnih radnji, mogu se pribojavati da nisu sposobni ispuniti očekivanja partnerke, i sl. Kod devojaka se često sreću ideje koje ukazuju na nezadovoljstvo svojim telom i izgledom, i strah da neće uspeti zadovoljiti partnera. Možda vam bude interesantan odgovor jedne ispitanice na pitanje o uticaju pornografije na njen seksualni život: „Mislila sam da seks sa muškarcem podrazumeva da moram da se pravim da uživam čak i kada to nije slučaj i da uopšte nije bitno da li ću ja imati orgazam, kao i da je sasvim normalno da te stvari ne interesuju muškarca“.
Seksualno eksplicitan materijal može biti koristan pri istraživanju seksualnosti sa manje predrasuda i više slobode. Može biti koristan za prevazilaženje navika u dugotrajnim ljubavnim odnosima. Neke fantazije pojedinaca partner često nije spreman da ispuni. Takve fantazije on upotpunjuje gledanjem pornografije. Ono podstiče maštanje i stvara raspoloženje za seksualne aktivnosti. Pornografija nudi priliku da se istraže seksualne fantazije i pojača seksualna energija, ali ima i svoju mračnu stranu.
Negativni efekti pornografije, Stvaranje zavisnosti
Što više konzumirate pornografiju, više vam je potrebna. I seks i gledanje pornografije izaziva lučenje dopamina, neurotransmitera zaduženog za osećanje zadovoljstva. Međutim, prečestim gledanjem pornografije, mozak postaje “imun” na dejstvo dopamina. Postoje još neki negativni uticaji pornografskih materijala.
Stvaranje nerealnih predstava o seksualnosti
Zategnuti, tonirani muškarci i žene čija se koža presijava ne reprezentuju prosečne ljude. Čestim gledanjem ovakvih filmova postavljamo sebi nerealna očekivanja o tome kako bi njihov seksualni partner trebalo da izgleda, i kako da se ponaša. Standardi koje muškarac kao glumac porno industrije mora da ispuni jesu da bude što grublji, što “obdareniji” i što mišićaviji. Za glumicu, pored velikih usana, grudi i zategnute zadnjice, kao kvalitet uzima se njena pokornost (ali je čest i suprotan ekstrem – seksualna dominacija).
Većina porno-filmova traje od 20-60 minuta. Čak 95% muških glumaca pre snimanja koristi sredstva koji održavaju potenciju i odlagažu ejakulaciju. Porno-filmovi daju samo gotov proizvod – ono što u filmu traje 60 minuta, zapravo se sa mnogo pauza snima nekad i ceo dan.
U porno-filmovima preko 90% ženskog završavanja je lažno. Glumice koje ejakuliraju najčešće uriniraju ili napune vaginu vodom. Neretko se scene ejakulacije snimaju prve, a zatim seksualni odnos.
Evo kako česta upotreba pornografskih sadržaja izgleda iz ugla prof. dr Miloševića (urolog i seksolog): „Svoju seksualnost treba da otkrivamo postepeno, a svet pornografije taj proces ubrzava i ispunjava ga nerealnim sadržajem. Vremenom muškarcima realni seks postaje dosadan. Kad sazna da je njenom partneru gledanje erotskih filmova najveće zadovoljstvo, žena postaje nesigurna u svoje seksualne sposobnosti. Ako i sama postane gledalac istog sadržaja, uviđa da nema veštine koje prikazuju porno-filmovi. Te sumnje je sprečavaju da postigne orgazam.“
Novija američka istraživanja kažu da je prosečna dužina penisa 12.8cm (verujem da je ovde korisno reći da su penisi prikazani na porno-filmovima najčešće podstaknuti lekovima, ili sa plastičnim / gumenim dodacima). Ženski orgazam najviše zavisi od stimulacije klitorisa (samo prva trećina vagine je osetljiva na stimulacije), te je korisno znati da su poze i pokreti važniji od dužine polnog organa. Od žena koje mogu doživeti orgazam, samo trećina to uspeva kroz seksualni odnos. Trećina može da ga doživi, ali uz dodatnu stimulaciju. Poslednja trećina nikada ne doživljava orgazam penetracijom, već manualnom ili oralnom stimulacijom. Ženama je u proseku potrebno više vremena da postignu orgazam nego njihovim partnerima (uglavnom oko 20 minuta seksualnih aktivnosti).
Anorgazmija
Jedan od najčešćih problema u seksualnom životu žene je nemogućnost doživljavanja orgazma – anorgazmija, i jedna od pet žena se susreće sa ovim problemom. Anorgazmija može imati različite oblike.
Pojavu da žena nikada nije mogla da doživi orgazam razlikujemo od anorgazmije u kojoj je orgazam bio doživljavan u nekom trenutku u prošlosti. Takođe, postoje slučajevi da žena nije mogla postići orgazam ni u jednoj situaciji, ni sa jednim partnerom, ali i oni gde orgazam može biti doživljen tokom masturbacije, ali ne i tokom polnog odnosa, ili se umesto penetracijom može izazvati oralnom stimulacijom. Poslednji oblik anorgazmije je veoma česta pojava.
Među najčešćim psihološkim faktorima koji doprinose nemogućnosti postizanja orgazma su: anksioznost (misli poput: Da li sam adekvatna svom seksualnom partneru, Da li će uspeti da doživi vrhunac sa mnom), nezadovoljstvo svojim telom (“Da li ga uopšte privlačim”, preokupiranost izgledom u pojedinim pozama i često prikrivanje određenih delova tela), svakodnevni stres (razmišljanja o obavezama, finansijskim problemima) koji utiče na telesnu ukočenost, kulturološka, religijska i vaspitna uverenja (Pristojne žene ne uživaju u seksu – pri čemu se žene često osećaju krivom čak pri samoj pomisli na seksualni kontakt), strah od trudnoće i polno prenosivih bolesti (naglašeno često u odnosima gde partner ne preferira korišćenje zaštite), depresivna stanja (a kao prepreka doživljavanja orgazma primećuje se i korišćenje antidepresiva), problemi u odnosu sa partnerom (nerešeni sukovi, nedostatak privlačnosti), seksualna trauma ili neprijatno seksualno iskustvo (može doći do “zamrzavanja” osećanja i doživljaja, te time i uskraćivanje seksualnog zadovoljstva).
Problemi sa erekcijom i potencijom
Zimbardo je u svojim istraživanjima zapazio da većina mladića ima problem da započne komunikaciju sa ženom koja im se dopada iz straha od odbijanja, što objašnjava pornografijom. Ovi muškarci nisu samo demotivisani da prilaze ženama, već su generalno demotivisani za bilo kakvu akciju u životu – razvoj karijere, napredak u bilo kom smislu (on zato smatra da pornografija pretvara muškarce u pasivna i depresivna bića). Zimbardo je isticao paradoks: mladići gledaju snimke koji bi trebalo da im pomognu u izazivanju erekcije, a onda ne mogu da se uzbude. Simptomi podrazumevaju: smanjenu seksualnu želju i probleme u postizanju i održavanju erekcije. Oni mogu da se jave povremeno i kod potpuno zdravih muškaraca.
Impotencija podrazumeva nemogućnost muškarca da postigne i održi erekciju potrebnu za seksualni odnos. Ispoljava se kao primarna – ako muškaraac nikada nije uspeo da ostvari seksualni odnos, i kao sekundarna – ako je ranije uspevao, a iz nekog razloga više ne može. Sa impotencijom se suočava otprilike 10% muškaraca, od čega je 70-80% organskog porekla. Na impotenciju utiču neke hronične bolesti (poput dijabetesa), preterana konzumacija alkohola, droga, zloupotreba lekova. Međutim, kod mlađih muškaraca psihološki činioci su najčešći razlog. Ukoliko je erekcija moguća tokom masturbacije ili “spontano” u snu, isključuje se organski uzrok. Impotencija može biti posledica anksioznosti, stresnih stanja, problema u odnosu sa partnerom (pad seksualnog interesovanja za partnera, zainteresovanost za drugu osobu), različitih strahova (strah od polne bolesti, prerane ejakulacije, da polni organ nije “dovoljnog” obima, itd.). Strah od neuspeha je jedan od najčešćih, i zaista može učiniti da do neuspešnog seksualnog kontakta dođe.
Zavisnicima od seksa je nužno potreban fizički kontakt sa drugim ljudima za ispunjenje sopstvenih seksualnih potreba, dok zavisnici od pornografije zadovoljstvo postižu gotovo isključivo posmatrajući scene na ekranu ili fotografijama.
Ne znam da li ste čuli za seksualnu zavisnost ali – postoji. Ima istraživanja čiji rezultati ukazuju da je zavisnik od seksa otprilike svaka 25. odrasla osoba. Njihova zavisnost potvrđuje se i snimcima magnetne rezonance tokom izlaganja materijalom koji bi trebalo da izazove seksualno uzbuđenje. Ispostavilo se da su moždane aktivnosti po regijama vrlo slične kao aktivnosti zavisnika od droge kada su stimulisani opijatima. Zavisnici od seksa preferiraju multiple partnere i nemaju nekih poteškoća u seksualnom izvođenju. Porno-zavisnici obično žele da ostvare vezu sa jednom osobom i imaju poteškoće kao što su održavanje seksualne uzbuđenosti čak i sa osobama koje smatraju seksualno privlačnim.
Česta masturbacija, posebno kod muškaraca koji neko vreme nisu imali seksualne odnose, može dovesti do toga da njihov mozak i telo reaguju samo na određene vrste vizuelnih i dodirnih podražaja. Evo nekih preporuka: oni muškarci koji uživaju u jednoj vrsti pornografskog saržaja, mogu da eksperimentišu sa drugačijim sadržajima. Ukoliko praktikuju jednu rutinu – na primer, stimulišu samo jedan deo penisa – mogu da probaju i sa drugačijim tehnikama. Ove promene dovešće do toga da mozak i telo prihvate širi opseg seksualnih senzacija i, kada dođe do seksa, biće otvoreniji ka seksualnim podražajima koje nije moguće iskusiti tokom masturbacije. Da bi se smanjilo dejstvo anksioznosti i stresa fokusirajte se na erotske stimulacije – atraktivnost partnera, na sam seksualni čin upotrebom erotske fantazije, ili na trenutne prijatne fizičke senzacije.
Neretko se dešava da usled impotencije muškarca, žena krene da sumnja da je problem u njoj, njenoj privlačnosti, da nije dovoljno interesantna i da je partner više ne voli. Razgovor o problemu je prilika za njegovo rešavanje i vodi ka boljem seksu. Možemo komunikaciju posmatrati kao mogućnost da sa nekim izgradimo odnos, da ga pohvalimo i pošaljemo mu poruku da vredi, umesto da ga kritikujemo, govorimo mu šta treba da radi i kako, stalno mu ukazujemo na greške i povređujemo ga.
Važno je da se postizanje orgazma ne uzima kao imperativ i obavezan deo seksualnog čina, jer to stvara pritisak kod partnera i osećanje krivice zbog neuspeha i nesposobnosti. Takođe, partneri treba zajedno da se bore da ne uđu u rutinu i da budu otvoreni za promene.
Uprkos svim ovim mislima i neprijatnostima koje osećamo tokom objektivno prijatnog odnosa, ne bi trebalo potiskivati svoju seksualnost, potrebe i želje seksualne prirode. Sve što potiskujemo vraća nam se u istom ili nekom drugom obliku. Mnogi simptomi psihičkih teškoća nastaju tako što zanemarimo jedan deo naše ličnosti.
(Sandra Nikolić, Danas)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com