„Nismo se videli dve godine nakon burnog braka.
Našli smo se na odmoru na neutralnoj teritoriji… Došao je da me bodri kad mi je bilo potrebno i imam utisak da sam pobedila zahvaljujući njegovom prisustvu.
On se čovek nije pomerio s mesta na kom sam ga ostavila. Isto dobro i milo biće koje sam poznavala… Kao da je ostao zamrznut u vremenu.
U međuvremenu, ja pola sveta preokrenuh i odrastoh.
Bolje od naše harmonije ne može, znam sad. Ne postoji bolji prijatelj od njega i bolji ljubavnik od njega za mene.
Da l’ je moguće da volite nakon toliko vremena?
Da ste verni toj emociji?
Da ste nepokolebljivi u tome da će to tako biti i za još toliko godina?
Je l’ možete da volite i tuđe uspehe i tuđe padove? Da slušate o njenim ljubavima i plačete nad njenim povredama, da pri tome niste vi ti koji ste je povredili?
Šta determiniše jednog muškarca da kaže da je uvek tu za jednu ženu i nijednu drugu?
Da li ste i da li biste rekli nekome da pokuca na vaša vrata nakon bilo kog vremena, a da znate sve njene strane, i najsvetlije i najtamnije?
Sramota me šta sve zna o meni, je l’ moguće da neko tako stabilno voli?“ (kolektivna_mudrost)
Napišite i Vi šta mislite o ovoj temi na Forumu Krstarice…
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com