Neko mesto za izlazak. On nju – njemu nepoznatu, ali fizički privlačnu osobu – posmatra neko vreme. Dopada mu se, pa nastavlja da je posmatra, trudeći se da deluje zavodljivo, ili čežnjivo, ili da joj jednostavno pogledom stavi do znanja da je zainteresovan za nju. Ona u nekom trenutku primeti da je on posmatra i osmehne mu se, možda slučajno, možda iz učtivosti, možda zato što joj deluje simpatično. Šta se tada dešava? Šta on zaključuje iz njenog osmeha?
Na Univerzitetu u Prinstonu rađena je jedna studija čiji je cilj bio da utvrdi odgovor na postavljeno pitanje. Odgovor do koga se došlo je sledeći: u opisanoj situaciji najveći broj muškaraca pretpostaviće ne samo da su simpatični ženi koja im je osmehom uzvratila na pogled već i da je ta žena seksualno zainteresovana za njih (ne nužno zainteresovana da smesta otrči s njima u krevet, ali definitivno joj on izgleda dovoljno atraktivno kao potencijalni seksualni partner).
Ispalo je da nakon ženinog osmeha muškarcima uglavnom ne padne na pamet da se ona možda osmehnula slučajno, ili da se osmehnula iz učtivosti, ili, možda, da ga smatra za simpatičnog muškarca, ali da njeno razmišljanje ne ide ni korak dalje od: "Vidi, baš je sladak, o čemu sam ono razmišljala? A, da, treba da nabavim novu četku za ribanje toaleta, ona stara više ničemu ne služi".
S druge strane, kada žena uputi muškarcu zavodnički pogled i on joj uzvrati osmehom, većini žena neće pasti na pamet njegova seksualna zainteresovanost. Upustiće se u analizu tog osmeha – da li je to bio slučajan osmeh, osmeh nekome ko sedi iza nje, ljubazan osmeh koji ne znači ama baš ništa, "ona me gleda i misli da ne izgledam loše, to je baš lepo" osmeh, ili "zainteresovan sam" osmeh? Naravno, ovo ne znači da i žena ne može da pogreši u proceni koliko je neko zainteresovan za nju, ali zbog ovog ženskog opreza, procentualno uzev, žene znatno ređe naprave grešku kada pomisle da je neko zainteresovan za njih.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com