Mnogo je onih koji smatraju da njihova mora da bude poslednja u svemu, ili bar u velikom broju stvari, uključujući i raskid. I spremni su da idu prilično daleko u tome, na primer, da snime sebe kako objašnjavaju zašto su raskinuli i šta sve nije išlo u vezi, i to onda okače na sajt kao što je YouTube.
Navedeni primer je drastičan, naravno – okačiti na neki sajt na internetu objašnjenje zašto ste raskinuli s dečkom ili devojkom, pa da to mogu da vide ne samo vaši bivši nego i bilo ko drugi, računajući kako one koji pojma nemaju ko ste vi ili vaši bivši, tako i vaše prijatelje, rodbinu, kolege, kao i prijatelje, kolege i rodbinu vaših bivših. Drastično ili ne, dešava se i to, a znatno češće se dešava manje drastična varijanta, da nečija mora pa mora da bude poslednja.
Mnogi smatraju da je najbolje, kad se raskine, da se raskine. Da se prestane s kontaktom, bar na neko vreme, dok se raskid ne odboluje. Ali, ima i onih koji žele naknadna objašnjenja, ili ne mogu da se uzdrže da naknadno ne kažu ono čega su se u međuvremenu setili. Šta time dobijaju? U suštini, ništa – veza je gotova, od naknadnog objašnjavanja koristi najčešće nema, a to što će oni "reći svoje" ne vodi ničemu novom, samo produžava staro. Još ako i druga strana ima slične porive, pa dođe do "replike na repliku", cela stvar može da se otegne u beskraj, i nijedno ne uspeva da nastavi sa svojim životom. Ima onih sa stavom "nije gotovo dok ja ne kažem da je gotovo", ali taj stav najčešće ništa pozitivno nikome ne donese.
Šta učiniti? Ako je moguće, odustati od "moja mora da bude poslednja" stava, a ako je druga strana ona koja ima taj stav, pustiti ih – i rastati se. To što je nečija poslednja može da nakratko donese "ala sam mu/joj rekla/rekao" zadovoljstvo, ali ništa ne rešava i ništa konstruktivno ne donosi, pa to valja izbegavati i jednostavno ići dalje svojim putem.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com