U životu, pa i onom njegovom delu koji čine muško-ženski odnosi, svašta se može desiti, i stvari nekada ne idu "po propisu", po nekom unapred utvrđenom redosledu po kome bi trebalo da teku pa da sve bude kako treba (a ni ako ide po tom redosledu, ne znači da će sve uvek lepo ispasti). Dešava se i da stvari krenu "skroz pogrešno", i to ne znači da nema nikakve šanse za nešto dugotrajno i lepo.
Recimo, ona izađe sa svojim prijateljem i njegovim društvom, muškarcima. U tom društvu bude i neki njegov prijatelj koga vidi prvi put. Kompletno društvo, računajući i nju, te večeri se napije, i ona završi u krevetu s tim muškarcem kojeg je prvi put srela. Dobro, odrasli su ljudi, takve stvari se dešavaju, nije da je baš planirala vezu (to jest, seks) na jedno veče, ali neće ni da se sad izjeda zbog toga. Samo… Sretne tog istog muškarca nekoliko dana kasnije i shvati da joj se i dalje dopada. I da bi volela da s njim bude još nešto, da ga bolje upozna, možda i da probaju s pravom vezom. Samo, šta li on misli o njoj nakon onakve noći, prvi put ga je videla, napila se i odmah – hop! – u krevet s njim? Ljubazan je prema njoj, ne deluje kao da joj nešto zamera niti da loše misli o njoj, ali i ne pokušava ništa konkretno. Šta u takvoj situaciji?
Može da pomogne setiti se da je iskrenost većini ljudi dopadljiva. Nema nikakve potrebe pravdati se zbog one večeri – ako su oboje uživali, niko nikog nije povredio, niko nikog nije varao, gde je problem? Stvari jesu išle nepromišljeno i prebrzo, ali pravdati se zbog toga bi na neki način unizilo to što se desilo, kao da je neko tu učinio nešto ružno, a nije (nadamo se samo da je upotrebljena zaštita od neželjene trudnoće i polno prenosivih bolesti, ako nije, poseta lekaru bi bila preporučljiva). Dakle, bilo bi sasvim u redu, bez pravdanja, prići tom muškarcu i pitati ga želi li da izađu negde (u šetnju, bioskop, na kafu – ništa posebno obavezujuće, samo da se malo bolje upoznaju).
Zašto on nije pozvao nju da izađu? Hiljadu je mogućih razloga – možda je nesiguran u sebe, možda se i on boji šta ona nakon onakve večeri misli o njemu, možda… Naravno, nije nemoguće ni da nije zainteresovan, ali to se ne može znati unapred. Zato su osmeh i poziv na izlazak (neka vrsta izlaska koja ne asocira na seks) dobra varijanta – nema nikakvog razloga da ona njega ne pozove, ako je zainteresovan za poznanstvo s njom, prihvatiće, ako nije, neće (nije prijatno kad je neko odbijen, ali nije ni smak sveta), i dalje će stvari ići svojim tokom. Možda će ispasti lepo prijateljstvo, možda lepa veza, možda ništa (osim što će ona barem znati da on nije zainteresovan i da će za vezu morati da potraži nekog drugog) – u suštini, taj osmeh i iskren poziv na izlazak mogu samo dobro da donesu, dok ćutanje i premišljanje o onome što je bilo i što bi možda moglo biti, a možda i ne, donose samo nervozu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com