Često je moguće čuti da je neophodno u vezu uložiti jako mnogo truda kako bi ona uspela, da ne možete samo da se neodgovorno ponašate onako kako je vama zgodno. I premda to nije sasvim pogrešno, nije ni zaista tačno – jer kad volite, to što pružate voljenoj osobi ne osećate kao trud.
Tačno je, u vezi je potrebno da oboje puno pružaju. Da se dogovore o nekim stvarima. Da nekad stave potrebe voljene osobe na prvo mesto, čak i ako to znači da na neko vreme neće zadovoljiti sopstvene potrebe. Sve to stoji. Ali, trud? Taj deo ne stoji – zato što ga ne osećate kao trud, zato što pružate ono što želite da pružite osobi koju volite više od bilo koga drugog. Zadovoljstvo vam je i radost da joj pružate, pa kakav je to onda trud?
To je slično kao sa onom izrekom da bez muke nema nauke. Jasno, da biste bili dobri u nekoj nauci, potrebno je dosta rada – ali taj rad nije nikakva muka ako vi tu nauku volite, ako vam je zadovoljstvo da se time bavite. Kad se bavite poslom koji zaista volite, veselo "lipsavate od napora", jer vam je zadovoljstvo što ste u tome. Zaboravićete na to kad ste poslednji put jeli (pod pretpostavkom da se ne onesvestite od gladi), odlagaćete odlazak u toalet dok ne proučite "samo još ovo", neće vam biti do izlazaka niti do mnogo čega drugog – šta će vam nekakva tamo zabava, kad vam je ta nauka mnogo zanimljivija?
Tako je i s vezom. Radost je pružati voljenoj osobi. Sad, ima onih koji će reći: "A ja, kad će on/a meni da pruži?", ali tu je već manje reč o ljubavi, ako ljubavi uopšte ima, a više o "ja tebi – ti meni" razmeni. Tada je, zaista, napor u pitanju, trudite se silno oko nečega i nestrpljivo iščekujete da dobijete zauzvrat. Samo, da li vam to "ja tebi – ti meni" zaista zvuči kao ljubav?
Ljubav je divna. Ljubav je radost. I nije napor – onda kada postane napor, tu je već manje ljubavi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com