Koliko će koji par vremena provoditi zajedno je individualno; u redu je ono što im oboma koliko-toliko odgovara. Problem nastaje kada jedno želi da ono drugo ama baš sve vreme provodi s njim, a to drugo nema istu želju – tada su oboje nesrećni.
Neke užasava već i sama ideja da su s voljenom osobom kao sijamski blizanci, smatraju normalnim da se s osobom s kojom izlaze vide dvaput nedeljno, a ako žive zajedno, normalno im je da nekad izađu i sami, s prijateljima, ili da se bez voljene osobe bave nečim što ih zanima. Međutim, nije za užasavanje ako oboje žele da su zajedno onoliko koliko su to i sijamski blizanci; problem je ako im se želje drastično razlikuju, naročito ako još počnu da optužuju jedno drugo.
A, ma koliko se dvoje volelo, nema ničeg nenormalnog u tome da ne žele da budu zajedno dvadeset i četiri sata nedeljno, sedam dana u nedelji, i tako cele godine. Normalno je da će se on povremeno viđati i s prijateljima, da će se pored posla baviti i nekim hobijem van kuće (nema svako hobi, ali je sasvim normalno ako ga ima), nije nenormalno ni ako sam negde otputuje jer tako želi. Isto tako, normalno je da i ona nekad izađe bez njega, da se vidi s prijateljicama i/ili prijateljima, da poseti svoje roditelje, da je nema kod kuće jer se duže zadržala na poslu, da se sama bavi nekim hobijem.
Šta da urade oni koji ne mogu da podnesu da voljena osoba nije kraj njih, nesnosno im je da samo sede i razmišljaju šta li voljena osoba radi, i sa kim, i kada će ponovo biti sa njima? Jedna mogućnost jeste da pronađu sebi nešto što ih zanima – druženje s prijateljima, posao, hobi – tako da imaju znatno manje vremena da se osećaju zapostavljeno i da razmišljaju o takvim stvarima. Druga mogućnost je da nađu nekog ko ima istu potrebu kao i oni, nekog ko se od njih neće odvajati ni sekundu duže nego što je to neophodno.
Najgore je da samo sede i budu nesrećni jer voljena osoba u tom trenutku nije pored njih, već je, recimo, izašla s prijateljima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com