Momci, i vama se to sigurno desilo. Devojke, vi ste to sigurno uradile.
Ovaj zločin pomalja svoju ružnu glavu i usred bela dana; čak i u „najplatonskijoj“ vezi koju možete zamisliti. Tu je i žrtva, ali ne i krivica. Zločinac čak i ne mari da li će biti uhvaćen na delu. O kakvom zlodelu govorimo?
Reč je o „pozajmljivanju“ odeće – tako to devojke zovu, dok momci to nazivaju krađom. Da, dobro ste nas čuli. U svakom ženskom plakaru ili fioci s donjim vešom naći ćete majicu, duks, nekoliko bokserica ili gornji deo njegove pidžame. Ne odmahujte glavom, tačno znate na šta mislimo.
Sve počinje još u detinjstvu: mlađa sestra pozajmi bratovljevu trenerku ili jaknu. Ili prisvoji tatinu staru košulju, jer na njoj izgleda kao haljina. Ubrzo, ona ima finiju kolekciju nepromočivih jakni nego svi Britanci zajedno, više dresova od fudbalskog tima i više bokserica no što većina muškaraca poseduje – baš tužno.
Momci, verovali ili ne, ženski svet ne pravi razliku. Nemojte misliti da ste bezbedni, jer nemate devojku. Tu su mame, sestre, prijateljice… Kad razgovaraju s vama, sve one pogledom samo prelete preko vaših lica, preko ramena i zaustave se na vašoj garderobi, na nekom tako savršenom komadu odeće koji im nedostaje. Čim pohvale vašu košulju, dani su joj odbrojani.
Nervira pomalo, zar ne? Vidite, devojke već imaju više odeće od muškaraca. Suknje, haljine, kostime, pantalone, šortseve, bluze, džempere, bade-mantile, kućne haljine, spavaćice, brushaltere, bla-bla-bla. Zbog toga u klasičnom tržnom centru imate dva butika muške odeće i 19.598 prodavnica sa ženskom odećom. Ženska garderoba zauzima tri cela sprata robne kuće. Muška odeća? Skrajnuta je negde pored dečjih stvari, kućnih aparata i putnih torbi. Obično je skrivena u uglu (treba vam mapa da biste je pronašli), s jednim jedinim smušenim tipom koji tamo radi. Kad osvojite ovu obećanu zemlju, šta nalazite? Pantalone, košulje, cipele, patike, veš i – tačka.
Kraj svega toga, pored sveg izbora koji imaju, butika posvećenih njihovoj garderobi, iz dana u dan, iz sezone u sezonu, one ipak biraju ono malo što imaju momci. Znate šta se dogodi – samo nekoliko jednostavnih reči: „Sviđa mi se!“ ili: „Tako je leeepo!“ ili: „Baš je slatko, mogu li da pozajmim?“ Dodajte tome onaj umiljati pogled šteneta i sledeće što znate – potpuno ste goli, gledate utakmicu u tesnoj beloj potkošulji, jer vam je ukrala omiljeni duks predviđen za gledanje TV programa.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com