Na prvom sastanku ljudi su obično nervozni, trude se da ostave lep utisak, ali se boje da im to zbog nervoze možda i nije uspelo. Jedan od načina da ostavite lep utisak u skoro svakoj prilici, pa i kad se o prvom sastanku radi, jeste da kažete „hvala“.
Nekad se postavlja pitanje treba li se zahvaljivati posle sastanka. Mnogima to zvuči kao šašava ideja, reći „hvala“ jeste lepo i pokazuje da ste vaspitani, ali „hvala“ nakon sastanka? Kao „hvala“ nakon što vam je neko dodao slanik? Pomalo neobična ideja – a opet, ideja koja može dati veoma pozitivne rezultate.
Kada se zahvalite posle sastanka, implicirate da ste na sastanku uživali, da vam je bilo lepo. To je nešto što svako voli da čuje. Uz to, svako voli da mu se zahvale – zahvaljivanje, između ostalog, znači odobravanje; kad vam se neko zahvali, znači da ste nešto dobro uradili. Čak i ako nekome zazvuči šašavo što mu se zahvaljujete na sastanku, čak i ako vam zbunjeno kaže: „Šta ti je, pa na tome se ne zahvaljuje“, dopašće mu se to što je čuo. Plus, pošto nije baš toliko uobičajeno zahvaljivati se na sastanku, ako je osoba s kojom ste izašli neodlučna da li ste joj se dovoljno dopali, jedno „hvala“ moglo bi da je navede da ponovo razmisli o vama i da vas vidi u povoljnijem svetlu.
Time što kažete „hvala“ ispadate fini, pokazujete lepe manire, a skoro svako voli one s lepim manirima. Za nešto kratkotrajno a uzbudljivo maniri nisu uvek obavezni (neki ih čak i ne žele), ali kad se o iole dužoj vezi radi, većina želi nekog finog.
Kada se zahvaliti? Možete to uraditi odmah nakon sastanka, kad se rastajete, a ako to ne uradite tada, možete pozvati i koji dan kasnije i zahvaliti se. Poziv uz: „Zovem samo da ti se zahvalim na lepom sastanku“, nikad nije loš. Mali savet za taj poziv: neka bude kratak, jer ne treba ostaviti utisak kao da očekujete da budete pozvani na sledeći sastanak – onda se ne zahvaljujete, nego pokušavate da iskamčite novo viđenje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com