Kada se priča o orgazmu, uglavnom se više priča o ženama: kako da uopšte dožive orgazam, mogućnosti višestrukog orgazma, ženska ejakulacija. Tema su žene koje često (ili stalno) glume orgazam, jer im ne uspeva da ga dožive, bilo da je problem u partneru (ne mogu da dožive orgazam sa tim partnerom), bilo da uopšte imaju problema sa tim – a muškarci uglavnom žele da vide da je i njihova partnerka zadovoljena (o onima koje nije briga za to – nećemo), a ona ne zna kako da mu kaže da ima problema… Kada se pomenu muškarci i orgazam, najčešće je to povodom prerane ejakulacije; inače se njihovim orgazmom (ili nedostatkom orgazma) malo ko bavi, mada se to, srećom, polako menja.
Upravo zbog toga što se o tome malo ili nimalo govori, žene budu veoma iznenađene kad (uglavnom slučajno) saznaju da i oni nekad odglume orgazam. Pitanja uglavnom budu: „Kako je to moguće?“, „Zašto bi oni to radili, oni uvek hoće da vode ljubav i njima bar orgazam nije problem?“ i slično. Verovale ili ne, ni muškarci nisu baš uvek raspoloženi da vode ljubav, i to nije samo u slučaju kad varaju partnerku (pa su nezainteresovani za nju, a ne za vođenje ljubavi). Njima se takođe dešava da su preumorni, ili da jednostavno nisu raspoloženi. Dešava se i njima da u tom trenutku ne žele da vode ljubav, ali je partnerka uporna, a oni ne žele da je razočaraju (zvuči poznato?) – i tada će se, kao što i žene često čine u sličnim situacijama, potruditi da zadovolje partnerku, a potom, pošto ona s nestrpljenjem čeka da i oni budu zadovoljeni (a njima nije do toga), jednostavno odglumiti orgazam. U redu, kod žena to ide obrnutim redosledom, ali shvatate princip.
Iznenađene? Nema razloga za to. Mnogi muškarci su skloni tome da često puštaju ženu da bude po njenom, čak i kad se oni ne slažu s tim, samo da budu ostavljeni na miru kad im je to potrebno – a zna se da su žene upornije i istrajnije od muškaraca. Cela ova priča vam ne zvuči baš lepo? Pa, i nije lepa – ništa lepša od toga kad žene glume orgazam – i jedno i drugo je laž; i za jedno i za drugo postavlja se pitanje zašto je to bilo neophodno, to jest, gde je prekid u komunikaciji među partnerima. Naravno da nećemo uvek imati iste potrebe niti biti raspoloženi istovremeno za iste stvari, što znači da su kompromisi neophodni, ali da li ti kompromisi moraju da uključe laganje, ili se stvar može rešiti boljom komunikacijom i razumevanjem među partnerima? Verujemo da je ovo drugo slučaj: da se otvorenim razgovorom, razumevanjem i dogovorom mogu razrešiti svi problemi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com