Za svoju analizu, istraživači su proučavali Nacionalnu anketu seksualnih stavova i načina života, koja uključuje odgovore više od 15.000 muškaraca i žena uzrasta između 16 i 74 godine u Velikoj Britaniji. Potkrepivši rezultate ranijih istraživanja, oni su otkrili da su muškarci prijavljivali dvaput više partnera od žena: u proseku 14 partnera naprema sedam.
Jedno objašnjenje za taj jaz, prema studiji, bilo je da su muškarci prijavljivali “ekstremne brojeve životnih partnera” češće nego što to rade žene. U svojoj analizi, istraživači su otkrili da je najveći broj partnera koji je prijavio mali segment muškaraca bio 110; za žene, to je bilo svega 50. Kad se taj procenat isključi, rodni jaz se smanjuje.
Drugi razlog je bila je razlika u strategiji prebrojavanja. Muškarci su bili skloniji od žena da pretpostave taj broj nego da se sete i prebroje svakog konkretnog partnera. Među onima koji su prijavili između pet i devet partnera, oko četvrtina muškaraca (za razliku od 15 odsto žena) dolazilo je do te brojke pretpostavkom. Od onih koji su rekli da su spavali sa 10 ili više partnera, 63 odsto muškaraca (za razliku od 52 odsto žena) takođe su nagađali. Istraživači su otkrili i da su žene sklonije tome da tačno prebroje svoje partnere.
Autori studije ponudili su i treće objašnjenje zašto brojevi seksualnih partnera muškaraca toliko nadmašuju one kod žena: a to su stavovi ljudi prema seksu i rodni stereotipi. Žene obično izražavaju “bitno konzervativnije stavove prema neobaveznom seksu i seksu van veze”, napisali su autori. Zato što su one manje sklone da misle da su veze za jednu noć prihvatljive i sklonije da misle kako je vanbračni seks uvek pogrešan, moguće je da su neke od njihovih brojki bile umanjene kako ne bi izgledalo da izneveravaju očekivanja društva.
(Studija iz 2003. godine sumirala je rodne uloge u seksualnosti kao takve: žene se doživljavaju kao da su više “orijentisane ka vezama”, pa se od njih očekuje da ne odobravaju “neobavezan seks, masturbaciju i upotrebu hardkor erotike. Za razliku od njih, čest i rani rekreativni seks, kao i auto-erotske seksualne navike društveno su prihvatljiviji i više ohrabrivani za muškarce nego za žene.”)
Kirstin Mičel je viši naučni saradnik na Univerzitetu u Glazgovu, u Škotskoj, i glavna autorka studije. Ona za BROADLY kaže da je nejasno zašto muškarci prijavljuju ekstremne brojeve partnere, ali ističe da za to nisu krivi samo muškarci. “Sumnjam da iz istih razloga žene prijavljuju manje cifre: žele da se prilagode onom što doživljavaju kao ideal za muškarca (ili ženu)”, kaže ona.
“Česta je pretpostavka da samo muškarci lažu ili da samo muškarci preteruju”, dodaje ona. “Zapravo nije tako lako otkriti kad ljudi umanjuju tu brojku. Postoje drugi eksperimenti i istraživanja koji pokazuju da su žene sklone menjanju svojih odgovora ako su izložene razgovorima koji ispoljavaju konzervativne norme ili ako osećaju da im je obezbeđena dodatna privatnost. Tada bi one mogle da prijave više partnera.”
“Mislim da je dobro biti svestan da ovi stereotipi [koji se tiču seksualnih stavova muškaraca i žena] i dalje postoje”, dodaje Mičel, “i utiču na to kako želimo da budemo doživljeni… čak i u kontekstu privatne ankete gde niko neće videti šta ste napisali. Ali nadajmo se da će stavovi prema seksu nastaviti da se opuštaju i da će se ljudi osećati sve slobodniji da budu ono što jesu i da ne osećaju da moraju da povećavaju ili smanjuju brojke kad prijavljuju sa koliko ljudi su spavali u zavisnosti od svog roda.”
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com