Prvo se postavlja pitanja kakav je to uopšte loš momak. Loš momak je onaj koji pleni svojom harizmom, ima svoj stav, svestan je svoje privlačnosti i zato je drzak, arogantan i bezobrazan. Mi, žene, padamo upravo na takve momke. Što je on bezobrazniji, sve nam se više sviđa.
Mi volimo momke pune samopuzdanja, a oni su, nažalost, uglavnom loši po nas. Oni su pravi izazov, a svi volimo uzbuđenja. Dobar momak nama nije zanimljiv. Sa njim nema takvih turbulencija, drama i patnje kao sa lošim momkom. A mi, žene, smo kraljice drame.
Loši momci ne umeju da budu verni i posvećeni. Uglavnom su emocionalno nedostupni, a mi verujemo da imamo tu čudesnu moć da ih promenimo. Želimo da im budemo i majka, i otac, i lubavnica, i psiholog. Nikako da shvatimo da njima ne treba naša pomoć i da oni ne žele da se menjaju. Nikog ne možemo menjati protiv njegove volje. Shvatimo to već jednom! Prestanimo sa mazohizmom!
Ono što nas na prvu loptu privuče kog loših momaka, kasnije nas odbija. Pre ili kasnije suočavamo se sa ne tako sjajnom istinom da se ovaj momak neće promeniti. On je u početku delovao seksi, šarmantno, uzbudljivo, ali sada shvatamo da on nema nekih posebnih kvaliteta i da će takav i ostati. Dešava se da tada raskidamo.
Problem je što teško učimo na greškama i opet nalazimo lošeg momka i ponovo se sve vrti u krug. Sve je i dalje isto, priča se isto završava. Nijednog lošeg momka ne uspevamo da pretvorimo u dobrog. Pa dokle više sa tim? Zašto da menjamo nekog? Zaljubimo se u nekog ko je dobar takav kakav je. Pogledajmo tog finog, kulturnog momka koji je godinama lud za nama. Šta nam fali? Zar ne želimo da budemo srećne? Sreća nas čeka samo sa dobrim momcima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com