O seksu se sve više priča i, što je svakako odlično, seks se sve više smatra normalnim delom života, a ne nečim prljavim i nemoralnim, opravdanim jedino da bi se dobila deca, a ako još ima i nekog zadovoljstva, to je već nečisto. Ono što se skoro nikad ne spomene, jer je jako malo poznato, jeste to da postoje i aseksualni ljudi – i da je i to sasvim normalno.
Neko bi se mogao upitati – a šta tu pa ima da se spominje? Ne žele ljudi seks, njihova stvar. To je tačno, međutim, danas kada se o seksu sve više priča kao o nečemu sasvim normalnom, aseksualni (kojih, prema statistikama, ima otprilike jedan odsto u svim kulturama) ponekad dospeju u situaciju da budu shvaćeni kao osobe koje ne žele seks jer imaju neke probleme. Uopšte se ne radi o tome: kad govorimo o aseksualnima, ne govorimo o osobama u celibatu (to su seksualne osobe koje su odabrale da nemaju seksualne odnose), kao ni o onima koji, zbog pretrpljenih trauma, osećaju užas na samu ideju seksa. Aseksualni retko osećaju bilo kakvu averziju prema seksu, samo ili uopšte ne osećaju želju za seksom, ili je ponekad i osete, ali nemaju posebnu želju da sa nekim vode ljubav.
To što ne osećaju potrebu za seksom ne znači da nemaju potrebu za drugim ljudima, pa i za partnerom. Neke aseksualne osobe su po prirodi usamljenici (baš kao i neke seksualne osobe), ali većina nisu – većina njih voli druženje, imaju prijatelje kao i svi ostali i imaju i partnera (ili bar žele da imaju partnera – nije im ništa lakše da ga nađu nego seksualnim osobama). Aseksualnost može postojati i kao samo faza u nečijem životu, kao što je moguće da inače heteroseksualna osoba neko vreme oseća privlačnost prema sopstvenom polu (to što će neko vreme osećati privlačnost ne znači da će nešto i da uradi povodom te privlačnosti).
Što se tih ljubavnih veza tiče, aseksualni će nekad biti u vezi s drugom aseksualnom osobom (uglavnom suprotnog, mada nekad i istog pola), ali im se može desiti i da se zaljube u seksualnu osobu. Tu, razume se, može doći do ozbiljnih problema jer, premda aseksualna osoba ima potrebu za ljubavlju, nežnošću i bliskošću kao i svi ostali, nema potrebu za seksom, što seksualnoj osobi može biti jako teško da prihvati.
Različiti su načini na koji aseksualne osobe izlaze na kraj sa tim; neki će povremeno imati seksualne odnose s partner(k)om, ukoliko ne osećaju averziju prema seksu, a neki ne. Kao jedna od najbitnijih stvari u ovakvom odnosu pokazala se neophodnost da seksualni partner shvati da to što aseksualna osoba ne želi seks nije ni poremećaj, niti potiče od neprivlačnosti seksualne osobe – aseksualna osoba, jednostavno, nema baš razvijen seksualni nagon, niti seks vidi kao bitnu stvar u nekoj vezi.
Ukoliko želite da o ovoj temi saznate nešto više, možete posetiti sajt o aseksualnosti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com