U zapadnom svetu, najčešća seksualna poza je ‘misionarska’.
‘Misionarska poza’ je čudan naziv za najklasičniji seks kakav danas poznajemo: muškarac na vrhu, ležeći, licem u lice s partnerkom. Ali kako je ova poza dobila ime? Priča ima više obrta nego latinoamerička sapunica.
Od srednjeg veka, katoličke pape, biskupi i sveštenici treba da se posvete samo Bogu, što uključuje uzdržavanje od fizičkih zadovoljstava kao što je seks. Dakle, žive u celibatu. Naravno, crkva se nikada nije zalagala da vernici odustanu od seksa. „Naravno da su crkvi potrebni ljudi koji idu u crkvu, da bi crkva bila živa. Dakle, što više dece imate, to ste bolji hrišćani“, kaže Cinzia Đorđo, autorka „Erotske istorije Italije“, koju je napisala dok je radila za Vatikan, piše CW.
Štaviše, tvrdilo se da je jedna poza najpogodnija za začeće dece – misionarska. Verovalo se da ova ideja potiče iz crkve, da se vekovima održavala bez ikakvih naučnih dokaza, samo na osnovu površnog teoretisanja o gravitaciji. Teorija koja se čini logičnom je da su katolički misionari, koji su putovali svetom da bi preobratili ljude u hrišćanstvo, govorili ljudima kako da vode ljubav kako bi povećali broj vernika.
„Ali to nije tačno“, kaže Kejt Lister, istoričarka seksa i seksualnosti i autorka „Čudne istorije seksa“. Lister kaže da nema dokaza da su misionari popularisali ovu pozu. „Iako se o ovoj teoriji piše u knjigama, medicinskim tekstovima, rečnicima ili stručnim radovima – sve je to jedna velika glasina“, kaže ona.
Istina, misionari se možda nisu bavili pozama, ali su promovisali novi sistem seksualnog morala i vrednosti. Recimo u Indiji, rodnom mestu Kama Sutre, drevnog vodiča za ljubav i zadovoljstvo u seksu. Čak i tamo, seks je postao tabu kada su katolički sveštenici pomogli Britancima da kolonizuju Indiju.
Rešavanje misterije „misionarske poze“
Ali, da se vratimo na pitanje: zašto svoju omiljenu seksualnu pozu nazivamo misionarskom? „Sam termin je ušao u upotrebu tek 1960-ih“, kaže Lister. On navodi da se termin može povezati sa legendarnim američkim seksologom Alfredom Kinsijem. Godine 1948. Kinsi je napisao tada revolucionarnu knjigu „Seksualno ponašanje muškarca”. Tvrdio je da Amerikanci više vole seks licem u lice, dok je muškarac na vrhu. On je to nazvao ‘anglo-američka poza’. Kinsi se ovde poziva na rad antropologa Bronislava Malinovskog koji je putovao u Australiju, Novu Gvineju i Melaneziju da „proučava“ domoroce 1920-ih. U jednoj od svojih brojnih knjiga, on piše o seksualnom životu Trobrijanaca, naroda Papue Nove Gvineje.
Kinsi citira Malinovskog, pišući da su se Trobrijci rugali načinu na koji belci vode ljubav. Očigledno su oko logorske vatre „karikirali“ pozu koju vole belci, i to im je pružilo veliku zabavu. Opet, meštani su navodno ovu pozu nazvali „misionarska poza“.
Ali to nije kraj peripetijama. Kinsi je zapravo napravio grešku kada je pročitao, parafrazirao i citirao Malinovskog. „Ako se vratite na rad Malinovskog, on to nigde ne kaže“, kaže nam Kejt Lister. Malinovski zapravo piše da su se starosedeoci rugali seksu licem u lice sa muškarcem odozgo, ali da su za ovu pozu čuli od „belih trgovaca, vlasnika plantaža i zvaničnika“. Malinovski nigde ne pominje misionare.
(Večernji list)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com