Ima onih koji, nezadovoljni svojim životom, vezom u kojoj su, čime god, izgovore rečenicu iz naslova. Rečenicu koja je potpuno pogrešna i koju ne bi trebalo izgovarati, jer vezu ne bi trebalo posmatrati na takav način.
Kada je neko u ljubavnoj vezi, u njoj bi, kao što joj ime kaže, trebalo da bude iz ljubavi. Postoje i veze i brakovi iz računa, ali tu se ne radi o ljubavnoj vezi, već manje-više o poslovnom odnosu, pa bi se, kao u svakom poslu, trebalo dogovoriti ko šta daje i za šta to trampi. A u ljubavi pružate – pružate ono što želite, zato jer volite osobu s kojom ste i jer želite da joj pružite. Moguće je da pružate pogrešnoj osobi, ako osoba s kojom ste samo prima a ništa sama ne pruža, ali žrtva? Kakva žrtva ako dajete ono što želite? A ako nešto ne želite da date, zašto to činite? Ukoliko neko daje s očekivanjem da mu se vrati, to je već trampa, a ne pružanje.
Naravno, u vezama će povremeno postojati i kompromisi – u vezi koja funkcioniše kompromise će praviti oboje, nekada će neko više da pruža a manje da prima, nekada će biti obrnuto, nekada će jedno od njih dvoje odustati od neke svoje potrebe da bi ono drugo moglo da zadovolji svoju, nekada će to učiniti ono drugo. To je sve normalno, i tu nikakve žrtve nema; nema ni obračunavanja digitronom kada ko i koliko daje, a kada ko i koliko prima.
Kada neko kaže da se žrtvovao u vezi (a nezahvalna osoba s kojom je nije ničim uzvratila), na neki način time obezvređuje ono što je u toj vezi pružao, jer saopštava da to zapravo nije želeo da pruži, nego se, eto, žrtvovao zarad dobra onog drugog. I to prilično sumnjivog dobra, pošto zaista malo ko želi da se neko zbog njega žrtvuje, žrtva strahovito emotivno opterećuje i osobu koja se žrtvovala i onu zbog koje se žrtvovala, a takvo opterećenje niko ne voli i uglavnom ga niko i ne želi. Onda se žrtva svede na to da je neko pružio ono što nije želeo da pruži osobi koja to nešto nije želela da dobije, bar ne na takav način, ne po tu cenu (banalan primer bio bi da ona, već umorna nakon posla, dodatno "krepa" da bi njemu jelo bilo spremno čim stigne kući, a on je igrom slučaja nešto već jeo, plus uopšte ne želi da se ona toliko iscrpljuje, ne bi se nimalo bunio ni da jelo bude neko kupovno). I čemu onda sve to?
Najzdravije je kada pružate ono što želite da pružite, jer se tada nećete osetiti kao žrtva. Ni tada kada to pružate, a ni kroz 20, 30, 40 godina, jer ste činili ono što ste i sami želeli da učinite, već samo činjenje vam je bila dovoljna nagrada. Kao što smo već rekli, ako ste vi jedini koji nešto pruža u vezi, onda pružate pogrešnoj osobi (ili, moguće, osobi koja i ne zna šta vam je potrebno, pa bi joj bez prebacivanja to trebalo staviti do znanja), ali žrtve u vezi ne treba da bude, niti bi bilo kome donela bilo šta dobro. A još manje treba da bude optužbi iz naslova, jer tek one ništa dobro ne donose, nikakvu radost, samo još više gorčine.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com