U toku godine, normalno je da psi menjaju dlaku, usled čega dolazi do intenzivnijeg opadanja iste.
To se događa dva puta godišnje; jednom na leto i jednom na zimu.
Dlaka je organ koji psi koriste za termoregulaciju, odnosno kontrolu telesne temperature i u ovim slučajevima, njeno opadanja, odnosno linjanje, potpuno je normalno, jer time otpadaju stare i rastu nove dlake.
Kod kućnih pasa linjanje traje nešto duže. Oni mogu da se linjaju u manjoj ili većoj meri tokom cele godine, zbog toga što žive u kućnim uslovima, pa nisu u potpunosti izloženi izraženim klimatskim promenama.
Po pravilu, rase pasa koje se redovno šišaju, poput maltezera, bišona i pudli, manje se linjaju, dok se kratkodlake rase ne linjanju uopšte.
Redovno održavanje dlake kupanjem i reedovnim četkanjem, obaveza je svakog vlasnika.
Četkanjem se potpomaže uklanjanje starih dlaka, kao i onih koje su iz različitih razloga ispale iz korena. Takođe, četkanje ima i psihološki efekat jer dovodi do osnaživanja veze između psa i vlasnika.
U toku četkanja, vlasnik treba i da izvrši pregled kože psa, kako bi uočio da li postoji neka naznaka kožnih bolesti ili postojanje buva.
Pomenute mrtve dlake, ukoliko se ne otklone sa kože psa, često da dovede do iritacija kože kod životinja.
Kako prirodno opadanje dlake traje svega nekoliko dana, duži period opadanje može da ukazuje na preživljeni stres, osećaj straha ili bliske opasnosti.
Takođe, može da ukazuje i na to da se pas ne hrani dovoljno kvalitetno, donosno da ne unosi u svoj organizam dovoljno vitamina(posebno A i B).
Ukoliko ste, pak, primetili da vašem ljubimcu dlaka opada “na pečate”, odnosno da dolazi do nastanka mestimične alopecije (ćelavosti), potrebno je da posetite veterinara.
Normalno je da dlake opadaju, s vremena na vreme, pojačano, na nekim delovima tela psa, poput vrata i glave, ali se događa da opadanje postane difuzno, to jest da se dlaka gubi sa cele površine tela.
Difuzni gubitak dlake je veoma često veći razlog za zabrinutost, jer može da ukaže na neko ozbiljnije oboljenje kod kućnog ljubimca.
Svrab je česta propratna pojava kožnih oboljenja, pa ako ste primetili da se vaš pas neprestano češe po delovima tela sa kojih mu opada dlaka, najbolje je da posetite veterinara.
Koja su najčešća oboljenja?
Demodikoza – izaziva ga parazit Demodex foliculorum, koji predstavlja „stanovnika“ folikula dlake i lojnih žlezda koje se nalaze uz samu dlaku pasa. Ovaj parazit je deo takozvane rezidentne odnosno normalne flore kože kod pasa, ali samo ukoliko se nalazi u relativno malom broju.
Sa opadanjem imuniteta psa, ovaj mikroorganizam se razmnožava i to može da dovede do pojačanog opadanja dlake.
Gljivična oboljenja – mikrosporoza – ovo oboljenje izaziva gljivica Microsporum canis, koja prelazi na pse sa drugih pasa ili mačaka, a nije redak slučaj da napadne i čoveka.
Smatra se da je ovo gljivično oboljenje najčešći uzročnik alopecije (ćelavosti) kod pasa i mačaka.
Obolela koža je ogoljena (bez dlake), suva i lako se peruta. Upravo ta koža kokja se peruta, najopasnija je za ljude, jer se preko nje najlakše prenosi.
Najveći rizik od obolevanja imaju deca i trudnice, jer je njima imuni sistem slabiji, pa je preporuka da se obolela životinja što pre odvoji od njih. Nakon lečenja mikrosporoze, neophodna je dezinfikovati prostor u kom je pas boravio.
Kako bi se utvrdilo da li je u pitanju ova gljivična infekcija, neophodno je sprovesti laboratorijska istraživanja. Lečenje je gotovo uvek uspešno, ali često traje poprilično dugo.
Seboreja (seboroični dermatitis) – u pitanju je oboljenje lojnih žlezda, koje prouzrokuje perutanje kože, opadanje dlake i preterano lučenje sebuma.
Dlaka u slučaju ove bolesti opada iz korena. Koža psa je masnjikkava i neprijatno miriše. U nekim slučajevima može dadođe i do oštećenja same kože, ap i nastanka pratećih infekcija, ukoliko se na obolelo mesto nasele drugi štetni mikroorganizmi.
Šuga – parazit Sarcoptes scabiei, poznaitiji kao šugarac, glavni je uzrolnik ovog oboljenja.
Šuga se mnogo češće javlja kod lovačkih nego kod kućnih pasa koji, zbog kontakta koji ovi psi imaju sa divljim životinjama. Šugarac deluje tako što kopa kanale ispod same površine kože i u njih polaže jaja, zbog čega ovo oboljenje prate izrazito crvenilo i svrab.
Vremenom, zbog češanja. može d adođe i do pojave otvorenih rana, koje su sklone infekciji.
Promene na koži se najčešće prvo javljaju na glavi i vratu, gde je pored opisanih kožnih promena izraženo i opadanje dlake.
Šuga se po pravilu leči uspešno, osim u slučajevima kada su promene zapuštene ili uznapredovale; takođe je terapijski efekat dosta neizvesniji i u slučaju nastanka pomenutih sekundarnih, bakterijskih i gljivičnih, infekcija.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com