Psi mogu da osete strah, ali nedavno istraživanje otkrilo je i da mogu da nanjuše ako je neko loša osoba, piše Good. Tim koji je vodio profesor Akiko Takaoka sa Univerziteta Kjoto u Japanu otkrio je da psi vrlo brzo znaju da li nekom čoveku treba da veruju ili ne. Istraživanje koje su sproveli uključilo je varanje pasa.
Naime, ljudi su već odavno otkrili da će pas, ako mu pokažete na neki objekt, dotrčati do njega. Stoga su naučnici koristili ovu informaciju u svom istraživanju – psima su pokazivali kantu koja je bila napunjena skrivenom hranom. Psi su spremno trčali do nje.
Međutim, zatim su istraživači pokazali praznu kantu. Psi su takođe dotrčali do nje, ali su otkrili da u njoj nema hrane. Treći put kada su istraživači pokazali kantu s hranom, psi su odbili da dođu do nje. Znali su da osobi koji im pokazuje na kantu ne mogu verovati, na osnovu prethodnog iskustva.
Taj eksperiment dokazuje da psi mogu prepoznati lažljivca i da nisu tako naivni.
„Drugim rečima, ako lažete psa, on će formirati svoje mišljenje o vašem ponašanju i neće vam verovati. Psi imaju sofisticiraniju inteligenciju nego što smo mislili. Ta je društvena inteligencija selektivno evoluirala kroz njihovu dugu životnu istoriju suživota s ljudima“, kaže Takoka, koji je istakao da je bio iznenađen brzinom kojom su psi tačno procenjivali pouzdanost čoveka.
Džon Bredšou sa Univerziteta u Bristolu u Velikoj Britaniji kaže da rezultati ukazuju na to da psi vole predvidljivost. Kad se neko ponaša nedosledno, oni postaju nervozni i pod stresom su. Istraživači planiraju da ponove eksperiment i da pse zamene vukovima jer su vukovi usko povezani sa psima, a cilj im je da vide “duboke posledice pripitomljavanja“ na pse.
Pređašnja istraživanja pokazala su da psi nisu baš tako potkupljivi kako to često mislimo. Istraživači su zamolili vlasnike da pred svojim psima odigraju scenarije u kojima se različito ponašaju. Volonteri su se pretvarali da ne mogu da otvore limenku i tražili su pomoć ispitivača koji su bili s njima.
U prvom scenariju jedan od istraživača pasivno je stajao dok je drugi pomagao vlasniku. U drugom scenariju jedan istraživač je samo stajao pasivno ne reagujući, dok je drugi direktno odbio da pomogne. U oba slučaja istraživači su ponudili psu poslasticu i tada su stvari postale zanimljive – u prvom scenariju psi su podjednako uzeli poslastice od jednog i drugog istraživača.
U drugom slučaju, gde je jedan od istraživača bio otvoreno bezobrazan prema njihovom vlasniku, psi su u velikom procentu ignorisali istraživača i zanemarili datu poslasticu.
Istraživanja su dokazala da psi dobro procenjuju osobe i njihovo ponašanje i na osnovu tih informacija odlučuju kako će komunicirati. Pseće ponašanje prema takvim ljudima direktna je posledica njihovog ponašanja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com