Naučnici su u novoj studiji proučili hiljadu pasa, među kojima je bilo 13 vrsta, postavljajući pred njih deset testova sposobnosti.
U istraživanju je belgijski malino, koji se često koristi kao policijski pas, osvojio 35 od 39 mogućih bodova i time zauzeo prvo mesto liste najinteligentnijih pasa.
Psima koji su učestvovali u ispitivanju postavljeno je sedam kognitivnih i tri bihevioralna zadatka. Testovi su uključivali sposobnost čitanja ljudskih gestova i proveru mogu li životinje zaobići prozirnu ogradu u obliku latiničnog slova V kako bi došle do hrane koju su mogle da videti. Naučnici su istraživali i koliko je pas nezavisan i koliko brzo traži pomoć od čoveka kada je pred njim nerešiv zadatak kao što je hrana upakovana u zatvorenu kutiju.
Belgijski malino – najinteligentniji pas
Prvo mesto na tim testovima zauzeo je belgijski malino, koji se često koristi kao policijski pas ili kao čuvar, sa 35 od 39 bodova. Drugi je bio border koli sa 26 bodova dok je nemačka rasa hovavart zauzela treće mesto sa 25 bodova, navodi se u istraživanju objavljenom u naučnom časopisu Sajentifik riports.
„Belgijski malino istakao se u mnogim kognitivnim zadacima i ima vrlo dobre rezultate na većini testova“, izjavila je Katrina Tira sa Univerziteta u Helsinkiju.
Sara Juntila sa Univerziteta u Helsinkiju, jedan od autora studije, kaže da većina pasmina ima svoje snage i slabosti.
„Na primer, labrador retriver bio je vrlo dobar u čitanju ljudskih gestova, ali nije tako dobar u prostornom rešavanju problema“, kaže Juntila.
Jedan od zadataka koji je postavljen pred pse tokom ovog testiranja bio je da zaobiđu providnu ogradu u obliku latiničnog slova V da bi došli do hrane koja se videla kroz ogradu. Cilj tog zadatka bio je da se izmeri sposobnost rešavanja problema. Tim naučnika merio je i sposobnost pasa da čitaju ljudske gestove nateravši ih da reaguju na pet ljudskih pokreta: stalno pokazivanje, kratko pokazivanje, pokazivanje nogom, pokazivanje na nešto dok su okrenuti u drugom smeru i praćenje pogleda.
Uloga rase utiče na inteligenciju pasa
U istraživanju su učestvovale rase belgijski malino, australijski kelpi, labrador retriver, škotski ovčar, zlatni retriver, hovavart, španski pas za vodu, šetlandski ovčar, engleski koker španijel, australijski ovčar, mešanac, nemački ovčar, finski laponski pas i border koli.
Naučnici podvlače da sve vrste imaju neke svoje slabosti, pa tako i pobednik, belgijski malino. On je bio među najlošije plasiranim, zajedno sa nemačkim ovčarom, u testu cilindra, u kom je zadatak bio da se dođe do hrane smeštene u prozirni cilindrični predmet, tako što moraju da ga zaobiđu i hranu uzmu sa bočne strane. Naučnici smatraju da se ovim testom ispituju inhibicije pasa, a upravo se osnovni zadatak malinoa, koji su radni psi, dovodi sa tim u vezu, jer radni psi moraju da imaju nižu kontrolu inhibicije kako bi brže reagovali.
Naučnici su na osnovu toga zaključili da uloga za koju su psi odgajani može da utiče na njihove kognitivne sposobnosti, pa su tako retriveri, na primer, imali dobar odgovor u prepoznavanju ljudskih gestova, jer im je osnovni zadatak da budu ovčari i da u saradnji sa pastirom čuvaju stada, piše Sputnjik.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com