Vlasnici koji su izgubili ljubimca znaju da je to jedan od najstresnijih trenutaka koje čovek može da doživi. Ipak, ljudi koji nikada nisu imali ljubimca često tugu vlasnika ne shvataju za ozbiljno, što samo povećava stres vlasnika koji pati. Smrt ljubimca nikada se ne tretira sa dovoljno poštovanja a vlasnici ljubimaca koji su uginuli to doživljavaju kao nepoštovanje svojih prijatelja, kolega i okoline uopšte.
Kerol Boldvin, tanatolog, inače osoba koja se bavi ličnim predstavama o smrti i doživljavanjem umiranja, objasnila je da su često vlasnici ljubimaca koji su uginuli okarakterisani kao „blesavi što žale tako dugo i strasno.“
Veterinarka Kerol Šarp objasnila je za Hufington post da tugovanje za ljubimcem može biti i bolnije od tugovanja za odraslim ljudima. Ona kaže da takva osećanja potiču od činjenice da su ljubimci bez vlasnika bespomoćni te se doživljavaju kao deca.
-Ovaj gubitak po meni je sličniji gubitku deteta, pre nego gubitku odraslog člana porodice. – kaže Šarp.
Nakon gubitka ljubimca neminovno dolazi osećaj usamljenosti i tek tada vlasnik shvati koliko mu je samo društvo ljubimca bilo važno.
Kerol Boldvin navela je nekoliko fraza koje uglavnom izgovaraju ljudi koji nikada nisu imali ljubimce u želji da uteše vlasnika i pomognu mu da prebole gubitak. Oni ne shvataju, ali neke od ovih fraza su za vlasnike u tom trenutku veoma uvredljive.
-Ma to je bio samo pas…
Ljudi koji ovo kažu očito ne shvataju da su ljubimci i više od toga – oni su životni saputnici.
-Nabavićeš novog!
Ovo nije zlonamerna sugestija, ali se ona može protumačiti i ovako – kada ženi umre muž, da li joj se u najboljoj nameri kaže – ne brini naći ćeš novog?
Samo vlasnici ljubimaca znaju koliko je svaka životinja „karakter za sebe“. Nabavkom novog ljubimca nećete pogrešiti, ali imajte u vidu da to učinite tek kada ste potpuno spremni. U novom ljubimcu ne tražite zamenu za starog, već mu potpuno otvorite svoje srce.
-Zar stvarno nameravaš da potrošiš toliko para na sahranu jednog psa?
Ljudi koji žale za ljubimcem često osete da ih drugi ljudi optužuju i imaju zamerke na to kako žale ljubimca. Malo ko razume koliko je sahranjivanje ili kremiranje ljubimca važno za vlasnika koji je sa njim proveo godine…
-Nije valjda da još uvek nisi preboleo?
Period tugovanja je individualan i njegovo trajanje zavisi od osobe do osobe. Nije učtivo kritikovati nekoga jer još uvek žali za nečim što je izgubio. Iako tugovanje vremenom splasne, potpuno je normalno da se vlasnik kome je ljubimac uginuo oseća loše i narednih godina na rođendan ili godišnjicu smrti ljubimca, kaže Boldvin
-Znao si da životinje ne žive koliko i ljudi ili znao si da je je bolestan ili star!
Naravno, svaki vlasnik svestan je trenutka koji ga čeka, ali to ne znači da mogu da kontrolišu svoje emocije. Veterinarka Šarp savetuje da je u ovakvim situacijama mnogo bolje reći „Bolje je tako nego da se muči u bolesti“ ili nešto slično. Ovako nešto ne govori se za ljude, pa ni za ljubimce.
-Da li zaista nameravaš da potražiš pomoć psihologa samo zato jer ti je uginuo ljubimac?
Nema ništa loše u tome što će se vlasnik koji tuguje odlučiti na ovakav korak. Ukoliko osoba nije u stanju da bol prevaziđe i savlada sama, mnogo je bolje da konsultuje stručnjaka, bez obzira na to šta je uzrok patnje, kaže Šarp.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com