Hvala ti Mišel Obama što si nas sve inspirisala – objavljeno je pre nekoliko dana na profilu Roksande Ilinčić na „Instagramu”, uz fotografiju na kojoj odlazeća prva dama SAD nosi purpurnu haljinu srpske kreatorke.
Ovo je samo jedan u horu glasova koji se poslednjih meseci čuju iz sveta mode sa istom suštinom – bila je privilegija da te izabere Mišel Obama.
Otkako se 2008. godine pojavila kod Džeja Lenoa kao supruga predsedničkog kandidata u odevnoj kombinaciji koju svako može da kupi preko interneta za nekoliko stotina dolara, počela je osmogodišnja opsesija Mišelinim modnim izborima.
Pet i po godina postojao je blog s tom temom, očigledno jedini u celosti posvećen odevanju neke političke ličnosti, a 2010. godine napisana je i ekonomska studija o uticaju gospođe Obama na vrednost akcija modnih kompanija.
Zbog puna dva mandata i činjenice da su se poklopili sa usponom društvenih medija, svaki sekund u javnosti pretvorio se u trenutak vredan deljenja i komentarisanja.
Nisu svi slušali svaki govor niti razmatrali kontekst, ali svako je na trenutak zastao da oceni vizuelni utisak i par je to iskoristio kao prednost.
Značaj Mišel Obame kao savremenog uzora mnogo je veći od njenog imidža, ali niko od nje nije bolje razumeo ulogu mode, piše „Njujork tajms”.
To što je advokatica školovana na Harvardu javno pokazivala da uživa u modi kao da je ohrabrilo druge pametne žene da se ne stide strasti prema krpicama i da odeću koriste da slave sopstvenu snagu i ženstvenost.
Takođe, poput Džeki Kenedi i Nensi Regan shvatila je da je moda način da administraciji da pečat. Međutim, za razliku od svih prethodnica, nije u odeći videla uniformu ni poštovala stroga pravila. Htela je da pokaže sopstvenu nezavisnost i različitost.
Za osam godina nosila je kreacije tolikog broja dizajnera da ih je teško nabrojati: Karolina Herera, Oskar de la Renta, Ralf Loren, Dona Karan, Tom Ford, Majkl Kors…
Američki list u dva dugačka pasusa navodi „samo neka imena”, među njima i Roksandu Ilinčić, čije je haljine nosila u više navrata.
I ne samo to, ozbiljno je shvatila modu kao biznis, predstavljajući je kao poželjno zanimanje u svojim obrazovnim kampanjama.
Pozvala je studente kada je Džejson Vu poklanjao muzeju „Smitsonijan” haljinu koju je kreirao za prvi inauguracioni bal.
Često se njeni izbori predstavljaju kao modna diplomatija – znalački je „uparivala” dizajnere sa zemljama u koje ide. Na primer, na državničkoj večeri u Indiji nosila je Naima Kana, Amerikanca indijskog porekla, a u Bakingemskoj palati Toma Forda, Amerikanca koji je tada imao bazu u Londonu.
Kažu da nije slučajno izabrala ni Gučija na jednoj svečanosti na dan kad su Italijani glasali na referendumu.
Kada je pre nekoliko godina išla u Aziju, neki su joj zamerili da su lepršave ženstvene haljine u živim bojama u neskladu sa porukom koju je htela da pošalje o pravu devojčica na jednake šanse.
Na kraju su ipak zaključili da je u svetu „merkelizovane” ženske političke uniforme (Hilari Klinton i Angela Merkel nose uglavnom komplete s pantalonama), Mišel Obama možda svesno htela da pošalje poruku devojčicama da mogu da se oblače ženstveno i da istovremeno sanjaju doktorat.
Čini se da su vojvotkinja od Kembridža – Kejt Midlton i Samanta Kameron – bivša britanska prva dama, preuzele njena pravila, kombinujući dizajnerske komade sa odećom svima pristupačnih brendova.
Ali niko nema ni približan efekat kao Mišel, čak ni modna ikona – Karla Bruni Sarkozi, zaključio je profesor Njujorškog univerziteta Dejvid Jermak koji je sproveo istraživanje o njihovom uticaju na berze.
Na prvoj evropskoj turneji akcije kompanija čiju je odeću nosila Mišel Obama skočile su za 16 odsto, a dva dana od dodele Nobelove nagrade za mir njenom suprugu etikete koje je izabrala ostvarile su ukupnu prodaju od 772 miliona dolara.
(Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com