Niko od nas nije imun na bol posle vežbanja. Tokom seta vežbi mišići mogu da budu nerastegljivi, a izvođenje bolno. Odakle dolaze te neprijatne senzacije pri vežbanju i koje sportove treba najviše upražnjavati da bi se taj bol što manje osećao? Na prvom mestu je plivanje, a zatim dolaze biciklizam i trčanje.
Što se tiče plivanja, izazov pri brzom plivanju jeste u tome da efikasnost uvek održavate na visokom nivou. Ukoliko je to, naravno, moguće. Zagrejte se, zatim plivajte 500 metara, i to počnite ritmom kojim sigurno možete da preplivate zadatu distancu, ali postepeno pojačavajte tempo, tako da u poslednjih sto metara potrošite devedeset odsto snage. Izbrojte zaveslaje po dužini u prvih i poslednjih sto metara. Kada ste već uspeli da pronađete svoje težište, nema razloga da ga ne poboljšate. Plivajte sto metara s ponavljanjima 20-30 minuta, ali se odmarajte posle svake četvrtine. Plivajte brzinom koja će vam omogućiti da održavate jedan do dva zaveslaja manje od vašeg skora u poslednjih sto metara koje ste prethodno preplivali.
Kada na red dođe biciklizam, iskusni vozači kažu da je najbolje trenirati sve dok ne dosegnete granicu srčane frekvencije. Koristeći merač testirajte se dva puta na pet kilometara i vozite najbrže što možete. Pomnožite prosečan rad srca sa 0,92 kako biste našli idealan raspon. Držite se tog raspona i vožnja bicikla će vam biti kao laka šetnja. A trčanje? Pre svega, zagrejte se, a zatim trčite pet kilometara trkačkim ritmom. Ako završite u intervalu od 15 do 19 minuta, vaše težište treba da bude 25 do 30 sekundi sporije po kilometru od ritma pri trčanju na pet kilometara. Trčite pet jednokilometarskih segmenata ritmom koji ste utvrdili, a onda se dobro odmorite. Pomoću ova tri sporta na najbolji mogući način možete da aktivirate prirodni turbopokretač u svom telu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com