Veliki ciljevi, predan i marljiv rad osnovni su preduslovi za velika dostignuća. Međutim, kada želja za uspehom, slavom ili bogatstvom postane preterana, ambicija može da se pretvori u bolest. Koliko poena dajete sebi na skali ambicioznosti i na osnovu čega ste utvrdili sopstvene kriterijume za ambicioznost? Koliko patite od megalomanije – malo, mnogo ili preterano? Evo jasne situacije – dobili ste unapređenje na poslu, ponosni ste na svoj uspeh i dok vam kolege čestitaju, vama po glavi lete misli: "Hej, pa ja ovo stvarno i jesam zaslužio! Hej, to je samo prvi korak na putu do uspeha!", ili "Hej, da li sam ja sposoban za toliko odgovoran posao?"
Tipični megalomani su oni čija ambicija nema granice. Oni su opsednuti slavom, žele da postignu najviše pozicije, i na putu do cilja spremni su apsolutno za sve. One koji mogu pri tom da im pomognu da dođu do uspeha smatraju prijateljima, ostali su, naravno, u suprotnom taboru, dakle, neprijatelji protiv kojih se treba boriti "teškom artiljerijom". Da li oni osećaju kada su preterali ili da bi katkad trebalo da obuzdaju svoje megalomanske želje? Ruku na srce, to im retko pada na pamet. Na drugoj strani, sasvim suprotni njima, nalaze se oni koji su potpuno neambiciozni, i to hronično. Za njih nikada nije pravo vreme da se konačno trgnu i krenu napred. To što im niko neće pomoći ako nisu spremni da pomognu sami sebi njih ne zabrinjava previše. Oni i ne traže izgovore za svoju lenjost.
Kao i uvek, zlatna sredina je zlatno rešenje. Ambicozni, da, ali ne previše. U redu je ako se katkad razmišlja o silnim poslovnim uspesima, ali je važno da razum ne dopusti da se izgubi tlo pod nogama. Ako smo svesni svojih prednosti i ako smo dovoljno mudri da ostanemo umereni i skromni, čak i onda kada postignemo veliki uspeh, ne bi trebalo da se plašimo da ćemo preći kritičnu granicu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com